U okviru projekta „Budućnost Srbije“ koji Institut za evropske poslove sprovodi tokom poslednje tri godine, u četvrtak 26. oktobra, u Kragujevcu je, na pravnom fakultetu pred oko 100 studenata prava, organizovana jedanaesta debata pod nazivom „Izazovi spoljne, bezbednosne i odbrambene politike Srbije“.
Govornici na debati su bili ambasador Branimir Filipović, v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova, general Ćesare Marinelli, šef NATO Kancelarije za vezu u Beogradu, Kurt Doneli, zamenik šefa misije SAD u Srbiji i Dragan Šormaz, narodni poslanik i šef stalne delegacije Narodne skupštine u Parlamentarnoj skupštini NATO-a.
Nakon pozdravnih reči organizatora, prvi se prisutnima obratio ambasador Filipović, istakavši da ovakav vid dijaloga čini državnu politiku transparentnom, a time i bližom građanima. Naglasio je da se u Ministarstvu spoljnih poslova pridaje veliki značaj politici bezbednosti, a da je u okviru nje intenziviran odnos i saradnja Srbije i NATO, posebno u poslednje tri godine. Kako je rekao, saradnja sa NATO odvija se ne samo u vojnoj već i u drugim oblastima, u dva vida – razvojem političkog dijaloga, koji pruža priliku za razmatranje važnih pitanja i vođenje politike u cilju ostvarivanja sopstvenih interesa; i intenziviranjem praktične saradnje. Posebno je stavio akcenat na to da NATO u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti koju vodi Srbija, ali da vojna neutralnost ne znači istovremeno i izolovanost, te da država i pored održavanja neutralnog statusa može da sarađuje sa različitim stranama na svoju i korist svojih građana. Što se tiče EU, naveo je da se učestvovanjem u Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, Srbija pozicionira kao predvidivi i odgovorni partner na međunarodnoj sceni.
General Marineli je bliže upoznao sve prisutne sa načinima funkcionisanja NATO-a, naglasivši da, iako postoji veza i saradnja između NATO-a i EU, ulazak u jednu ne podrazumeva i ulazak u drugu organizaciju. Posebno je istakao da Srbija ne stremi ka članstvu u NATO-u i da NATO u potpunosti poštuje ovaj stav Srbije, i ujedno shvata njenu važnost s obzirom na to da se nalazi u srcu Evrope, okružena zemljama članicama. Objasnio je da postoji više nivoa saradnje između Srbije i Alijanse, napravivši poseban osvrt na oblast vojne saradnje, gde se najveća interakcija odvija na polju razmene i treninga srpskih oficira i vojnika. Takođe je pomenuo saradnju koju Srbija i NATO ostvaruju u naučnoj oblasti, skrenuvši pažnju na to da je upravo tim srpskih stručnjaka dobio finansijsku podršku NATO-a za razvoj projekta dobijanja biogoriva iz morskih algi.
Zamenik šefa misije ambasade SAD Kurt Doneli je pozdravio sve prisutne studente i fokusirao se u svom govoru na način donošenja odluka u NATO-u. Kako je rekao, bez obzira na to što to možda izgleda kao lak proces posmatračima, doneti odluku u okviru NATO-a predstavlja veoma dug i složen proces, jer je potrebno usaglasiti volje, mišljenja i stavove svih država članica. Naglasio je da NATO ne funkcioniše po principu, iako ima takvih mišljenja, da SAD nešto kažu ili nalože, a zatim NATO to izvrši i da nikada i neće tako funkcionisati, pogotovo kad se donose najvažnije moguće odluke, kako je okarakterisao odluku o ratu i miru. Osvrnuvši se na istoriju stvaranja Alijanse, NATO je opisao kao zajednicu država koje žele mir, sazdanu na zajedničkim vrednostima demokratije i konsenzusa, što upravo i čini NATO tako uspešnim. Dodao je da smatra da Srbija deli te vrednosti, te da upravo zato postoji prostor za unapređenje postojeće saradnje ove dve strane. Naveo je da Srbija, kao neutralna zemlja, nije obavezana odgovornošću prema bilo kom vojnom savezu, ali da jeste odgovorna kao član svetske zajednice, i da koncept vojne neutralnosti ne podrazumeva neutralnost u svakom smislu, već da taj koncept dopušta državama delovanje na međunarodnom planu, navevši primer Švedske i Austrije. Zaključio je da, sarađujući sa NATO-om, Srbija zapravo sarađuje sa svih 29 država članica, i da u tome leži vrednost te saradnje.
Dragan Šormaz se osvrnuo na istorijski kontekst odnosa između Srbije i NATO-a, istakavši da 1999. godina ne treba da se u potpunosti zaboravi, ali da takođe od nje ne sme da se pravi mit, niti da ona sme da nas koči u daljem napretku. U kontekstu savremenih odnosa sa NATO-om, napomenuo je da je u svetu sve češće primenjivan vid parlamentarne diplomatije i da Srbija prati ove novine u međunarodnim odnosima, trudeći se da učestalo šalje i prima parlamentarne delegacije zemalja. Ovakav tip predstavništva Srbija ima i pri Parlamentarnoj skupštini NATO-a, gde je našoj delegaciji dopušteno da učestvuje u raspravama i diskusijama, ali da nema pravo glasa. Istakao je da je Srbija svojom diplomatijom pokazala dobre rezultate, ukazavši na poslednji NATO izveštaj o Srbiji koji je bio izuzetno povoljan. Smatra da se u medijima stvara pogrešna slika o aktivnostima Srbije i da građani nisu dovoljno informisani o tome na čemu sve NATO i Srbija rade uključujući NATO trening centar u Kruševcu, razvoj biogoriva iz algi, uništavanje zastarele municije i sve veća privredna aktivnost.
Beograd,
27.10.2017.
