Bez želje da se meša u rad pravosudnih organa, Institut za evropske poslove izražava zabrinutost zbog čestih sudskih procesuiranja studenata koji su prisustvovali spontanim okupljanjima sa željom da izraze protest zbog određenog društvenog fenomena. Posle studenata Fakulteta dramskih umetnosti Pavla Terzića i Gavrila Vučetića i studenata Fakulteta političkih nauka Tijane Hegić i Vladimira Perića, još jedna studentkinja FPN i naša alumnistkinja, Jelena Anasonović, primila je prekršajnu prijavu zbog navodnog učešća u organizaciji protesta pod nazivom „Protiv diktature” koji se održao u aprilu 2017. godine.
Institut za evropske poslove smatra vladavinu prava od najveće važnosti za uređenost jedne države i život ljudi u njoj, koja ne postoji sve dok se slobodno mišljenje i pravo na njegovo iskazivanje sprečava i sankcioniše na ovako perfidan način. U pravnoj državi imperativ moraju biti poštovanje različitosti mišljenja i pravo na slobodu okupljanja koji ne smeju biti podvrgnuti nikakvom, a najmanje političkom pritisku.
Podsećamo da je direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, Anita Mitić, takođe bila procesuirana zbog navodne organizacije spontanog okupljanja građana nakon zabrane prijavljenog skupa 7000 kojim se odala pošta ubijenim u Srebrenici 1995. godine. Nakon sudskog procesa, tužilaštvo nije uspelo da ubedi sud da je Anita organizatorka skupa. Na ovaj način država troši novac građana samo sa jednim ciljem – zastrašivanje.
Tražimo da država prestane sa praksom zastrašivanja pokretača pozitivnih promena u našem društvu, što svakako predstavljaju studenti, i da omogući slobodno izražavanje i okupljanje.
Ovim putem Institut za evropske poslove staje iza Jelene sa kojom je imao priliku da sarađuje u okviru svojih programa i izražava zadovoljstvo što je nastavila da se vodi idejama pluralizma, slobode govora i demokratije, kao i da se bori za te ideje. Na drugoj strani, osuđujemo istrajnost države u sankcionisanju ljudi koji su koristili svoje zakonom zagarantovano pravo da učestvuju u spontanim okupljanjima građana. Na kraju, postavljamo pitanje zbog čega je bilo potrebno čitavih devet meseci od samog protesta za podnošenje ove prekršajne prijave, ako nije pritisak u pitanju i poruka drugima da se ne usude da podignu glas?
