Budućnost Srbije

Projekat pod nazivom EU debate bavi se praćenjem pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Institut za evropske poslove projekat realizuje u saradnji sa ambasadom Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu.

Ovaj projekat je fokusiran na proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Kako je sam proces pristupanja dugoročan period, Srbija osim privilegije da bude država kandidat za članstvo u EU, ima i obaveze da na najbolji način iskoristi prednosti procesa pridruživanja, razvije svoje unutrašnje kapacitete, da bi postala aktivan i ravnopravan član Unije. Sadržaji u  poglavljima za koja se očekuje da deo njih bude otvoren do kraja 2015.godine, trebalo bi da budu predmet analiza i debata. Smatramo da su javne rasprave na temu šta Srbija dobija, a šta gubi u procesu pridruživanja EU neophodne, kako bi se EU približila građanima i građankama, razmenili primeri dobre prakse i iskustva ,unapredilo znanje i informisanost aktera u procesu pridruživanja EU, što bi dovelo do maksimiziranja benefita od pridruživanja.

U svim državama koje su težile da postanu članice EU, održavane su debate na temu EU integracija, koje su postale tradicija – kako se koje poglavlje otvaralo ili delovi iz poglavlja zainteresovali javnost. Institut na ovom projektu promoviše kulturu dijaloga, javne rasprave, te podržava tačnu i objektivnu informisanost o EU.

Projekat se fokusira na javnost u Srbiji dvojako kroz dva kruga debata. Prvi krug debata obuhvata eksperte iz svojih oblasti, političare, novinare, predstavnike nevladinog sektora, akademske radnike i članove diplomatskog kora u Srbiji, i drugu vrstu debata koja se održava na fakultetima širom Srbije, gde studenti na fakuletima debatuju sa političarima, analitičarima i ekspertima.

U Beogradu, 7.10.2015. u Domu omladine održana je prva u nizu Eudebata, pod nazivom „Srbija i EU – koji su naši uslovi“. Učesnici debate saglasili su se da je potrebno što pre otvoriti pregovaračka poglavlja sa Srbijom, a šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport dodao je da će to najverovatnije biti poglavlja 32 i 35. Pored Ambasadora Davenporta, panelisti na debati bili su Zoran Lutovac, demokratska stranka, Jovo Bakić, sociolog i Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Debatu je vodila novinarka Olja Bečković.

Pitanje svih pitanja, da li je priznavanje nezavisnosti Kosova uslov za članstvo Srbije u EU, moderatorka je uputila najpre Ambasadoru Davenportu, koji je odgovorio da je uslov zapravo normalizacija odnosa Beograda i Prištine. “Činjenica je da nijedna zemlja ne može u EU bez ispunjavanja svih kriterijuma, svih 35 poglavlja u slučaju Srbije. Jedinstvan stav 28 zemalja članica jeste da mora da dođe do sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine”, kazao je Devenport., a zatim nastavio: “Verujem da će do kraja godine biti otvorena prva poglavlja, jer to onda vodi otvaranju sledećih”, rekao je on i istakao da se sada očekuje da Vlada Srbije usvoji akcione planove za poglavlja 23 i 24, koja bi mogla biti otvorena sledeće godine. Davenport je poručio da EU neće biti kompletna bez Srbije i drugih država u regionu i da će demokratska Srbija koja poštuje standarde i kriterijume dati značajan doprinos Evropi. Govoreći o narednom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, Devenport je kazao da će pozitivnih ocena biti tamo gde je to opravdano i da će biti više konkretnih uputstava za konkretne akcije, naročito u oblasti pravosuđa. Upitan o izveštavanju medija u toku izborne kampanje, ali i za vreme izbora, odgovorio je da je EU na prošlim izborima izrazila zabrinutost, pre svega po pitanju izveštavanja medija.

Sociolog sa Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić rekao je da će verovatno do kraja godine biti otvorena poglavlja 32 i 25, ali da se EU dosad ponaša veoma neozbiljno. “Samo je Srbija neozbiljnija od EU”, ocenio je Bakić. “Kao ubeđenog Evropejca, mene ponašanje EU sablažnjava. Šta je izbor Srbije, da uđe u EU, a puzajući fašizam nadolazi”, upitao je govoreći o odnosu Grčke, Mađarske, pa i Velike Britanije prema izbegličkoj krizi. Bakić je ipak rekao da se zalaže za EU sve dok se ne fašizuje, jer bi Srbiji bez Unije svakako bilo gore.

Ministar za evropske integracije vlade u senci DS i saradnik Instituta društvenih nauka Zoran Lutovac rekao je da je ova vlast dobila podršku međunarodne zajednice zato što je pokazala da je u odnosima sa Prištinom spremna da ide “korak, dva dalje”. Oni koji su na tehničke pregovore reagovali burno, sada su spremni da idu korak dalje, rekao je Lutovac i napomenuo da su za vrednosti poput slobode izražavanja i vladavine prava napravljeni ustupci zbog pregovora sa Prištinom. Lutovac je takođe ukazao da je otvaranje pregovora u interesu javnosti, jer je to način da počnu da se ispunjavaju kriterijumi, da se obezbedi efikasno pravosuđe koje će da sudi nezavisno, da se uspostavi sloboda govora i sloboda izražavanja i da se čuju različita mišljenja na javnom servisu.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko založila se, takođe, za što skorije otvaranje pregovora, posebno o poglavljima 23 i 24, jer će tada, kako smatra, institucije biti pod kontrolom EU. Ona je rekla da je javnost Srbije upoznata sa problemima EU, ali da im treba omogućiti i učešće u debati o preispitivanju Unije. Biserko smatra da su netačne “sve teze o tome da se postavljaju novi uslovi” i da je EU građena kao pravni okvir koji je potreban svim građanima Srbije.

–

Druga Eudebata, pod nazivom: „Pregovaračko poglavlje 31: Srbija na tromeđi, EU – NATO – Rusija, održana je 1.12.2015. na fakultetu političkih nauka u Beogradu. Debatu je otvorio Ratko Femić, moderator debate i novinar Newsweek-a, održavši prezentaciju na temu „Srbija i NATO – Gde smo mi danas“. Istaknut je današnji položaj Srbije, kao i njen odnos sa NATO i Evropskom unijom. Femić je pomenuo i uporedio istraživanja javnog mnjenja iz 2004. i 2014. gde se vidi da je 2004. godine bilo 37% građana za priključenje Srbije NATO savezu, dok je danas taj broj svega 12%. Femić je objasnio da javno mnjenje i te kako može biti kreirano od strane drugih, prema kursu koji zacrta politička većina u tom trenutku. Predavanje je nastavljeno iznošenjem podataka gde je istaknuto da su obezbeđenje, stabilnost i ekonomski rast glavne pogodnosti koje zemlje Balkana žele da obezbede pri njihovom uključenju u NATO.

Nakon prezentacije, članovi Debatnog tima Fakulteta političkih nauka održali su debatu. Teme su se ticale dugoročnog održavanja situacije balansiranja između EU i Rusije (pregovaračko poglavlje 31), da li ulazak u EU podrazumeva i članstvo u NATO i eventualne spuspenzije Šengenskog sporazuma i podizanja ograda između država u Evropi. U dinamičnoj diskusiji, dva debatna tima, za i protiv određenog pitanja su debatovala između sebe, uz aktivnu partiticpaciju studenata i panelista.

Potom je usledila panel diskusija na kojoj su govorili Dragan Šutanovac predstavnik Demokratske stranke, Branko Ružić, predstavnik Socijalističke partije Srbije, Dragan Šormaz, narodni poslanik Srpske napredne stranke i analitičari Dejan Vuk Stanković, Nikola Tanasić i Neven Cvetićanin. Oni su razgovarali o bezbednosti i odnosu Srbije sa NATO-om, EU i Rusijom, terorističkim pretnjama u Evropi i pitanjima koja se tiču evroatlantskih integracija.

Dragan Šutanovac se najpre pozvao na istraživanje koje je objavljeno u Srbiji gde, bez obzira što gajimo velike emocije prema Rusiji, veliki broj našeg stanovništva želi da živi, leči se  i usavršava se u zapadnim zeljama. „Mislim da treba da težimo standardima Evropske unije, bez obzira da li smo članica EU, ili ne“. Čak i Rusija koristi najbolji standard na svetu, a to je NATO standard. Istakao je da iako je Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) potpisan sa NATO u vreme vlade SNS, da je on mogao da bude potpisan i ranije, da jedna NATO članica, Albanija, nije imala primedbe na odrebu da je u strategiji nacionalne bezbednosti, protivpravno proglašena nezavisnost Kosova označena kao najveća pretnja bezbednosti Republike Srbije. Kako vlast nije htela da popusti oko ovog važnog pitanja, IPAP nije bio potpisan u to vreme. Istakao je da je u vreme vlade DS, zapravo najveći posao bio urađen, dok je sada samo finalizirano ono što je pre ugovoreno. Šutanovac se pozvao na događaje iz istorije, i dao turski primer, gde je Kemal Ataturk uveo veoma značajne reforme u Tursku, približio je Zapadu, a da je većina naroda bila protiv. Treba imati hrabrosti i uhvatiti se sa javnim mnjenjem u koštac. Dalje je istakao da se ne bi složio sa navodima da je vojska Srbije loša, i ima loš kadar, da naprotiv, imamo veoma dobru vojsku, ali da je glavni problem taj što privreda i ekonomija ne mogu da prate razvoj vojske, odnosno da se iz budžeta ne izdvaja više za vojsku.

Politički analitičar, Dejan Vuk Stanković istakao je da su političke elite u našoj zemlji izrazito podeljene oko evropskih integracija i odnosa sa Rusijom. „Ključno pitanje Srbije je pitanje Kosova, to jest kako ćemo se postaviti prema njemu“, naglasio je on. Istakao je da referendum nije uvek dobro rešenje i da pri pristupanju EU, Srbija najpre treba da odredi svoje granice, tačnije dokle ona ima suverenitet. Stanković je dalje istakao da je srbija izgubila Kosovo 1999.godine, kada nema nikakvu kontrolu nad stanovništvom, teritorijom i vlastima na tom delu zemlje. Stoga, nastavio je on, ukoliko Kosovo definiše svoje granice prema Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori, pa i Srbiji, i krene ka EU, Srbija će i dalje biti u problemu da definiše svoj deo teritorije. Na konstataciju da Rusija onda može da odustane od podrške Srbiji, istakao je da Rusija nikada nije ni imala značajno važnu politiku prema ovom delu sveta, budući da je cilj njene politike bivši sovjetski region, te ona svoju moć tu i vrši. Naveo je primere Ukrajine, Krima, Gruzije, pa i Moldavije.

Prema rečima Nevena Cvetićanina kvalitetan politički analitičar treba da ima dobar pogled u budućnost, bez pristupanja predrasudama i nepoznavanju istorije. U ujednačenom i izbalansiranom izlaganju, Neven Cvetićanin je istakao je da je i pored svih problema, ekonomske krize, terorizma, Evropska unija i dalje jedno on najboljih mesta za život i kao takva potrebna je Srbiji. Pozvao se na prošlost ističući da smo imali lidere koji su umeli da izaberu dobro, i da se prilagode trenutku, ali i one koji se nisu snašli, i kao primer dao Milana Stojadinovića, koji se opredelio za jednu stranu, i Josipa Broza Tita koji je krenuo drugim putem. Istakao je da Srbija još ne mora da se odluči u dilemi EU ili Rusija, budući da to još niko od nas ni ne traži. Dalje je naveo dva scenarija koji se mogu dešavati, jedan je da se poglavlje 31 više istakne tokom pregovora, a to zavisi pre svega od međusobnih odnosa EU i Rusije, a drugi, da se opredeljenje još neće tražiti, ukoliko odnosi EU i Rusija budu reklaksirani tokom narednog perioda.

Nikola Tanasić je rekao da političkom i ekonomskom odnosu ne treba pristupiti sa emotivne strane. „Republika Srbija već deset godina balansira između miroljubive integracije EU i ekonomske saradnje sa Rusijom“, podvukao je on. Takođe, istakao je činjenicu da argument da su sve države u okruženju članice NATO ili će brzo to postati, loš, jer on ne vidi problem u nepristupanju NATO savezu ukoliko taj savez vodi miroljubivu politiku. Naveo je primere Švajcarske i Austrije, kao država koje nisu članice NATO, a u okruženju su ostalih članica.

Dragan Šormaz je kazao da je najbogatije tržište pored SAD-a, tržište Evropske unije. „Vojska Srbije odlično sarađuje sa NATO paktom. U našoj politici najbitniji su interesi države i naroda, političari ne smeju da se vode emocijama“, ocenio je najpre on. Na navode da bismo više izdvajali za vojsku ulaskom u NATO, Šormaz je istakao da sada samo nekoliko članica saveza izdvaja više od 2% BDP na vojsku, sve ostale manje, koliko je obaveza članica, dok u slučaju da ste vojno neutralni, morate da sami obezbedite bezbednost za sebe i svoje građane. Složio se sa kolegom Stankovićem oko „ruske interesne sfere“ samo na ex – sovjetski deo sveta, i dodao da bi situacija kakva je u Ukrajini bila slična i sa baltičkim državama, da nisu u NATO savezu.

Branko Ružić je naveo da moramo da sagledamo šta je interes države i da u političkom balansiranju izvučemo naše interese. „Suspenzija Šengenskog sporazuma neće rešiti problem terorističkih napada u Evropi. Teroristi su građani EU koji su rođeni i žive na teritoriji EU već dugu niz godina, te su došli iznutra“, zaključio je Ružić. Na pitanje, da li oseča odgovornost zbog dešavanja devedesetih, rekao je da je SPS svoju cenu platio na izborima i da su i drugi akteri imali i te kako učešća u dešavanjima u Regionu tokom tog perioda. Ružić je dalje istakao da od Srbije još niko ne traži da se opredeli između EU i Rusije, te da je važno da ako do toga dođe, da pametno izaberemo.

Nakon toga, usledila su pitanja studenata. Kolege sa fakulteta političkih nauka su najviše bile zainteresovane za buduće odnose u Regionu, reformi vojske, vojnoj neutralnosti, i odnosima između Rusije i Srbije u slučaju da Srbija krene ozbiljnije ka NATO. Na kraju, studentima je podeljen upitnik sa pitanjima koja će koristiti za dalje istraživanje percepcije javnog mnjenja u Srbiji o odnosima Srbije prema EU, NATO i Rusiji. Debata je završena sa najavom da se sledeća Eudebata očekuje 8.12.2015. u Novom Sadu, na filozofskom fakultetu univerziteta u Novom Sadu.

–

Institut za evropske poslove održao je treću po redu EUdebatu, o integracijama Srbije u EU i NATO, 08.12.2015. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Debatu je otvorio docent dr Vladimir Barović, moderator debate, sa katedre za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U uvodnom izlaganju, kolega Barović je istakao migrantsku krizu kao veliki izazov sa kojom se suočava EU, i kao mogući izazov evroatlantskim integracijama Srbije.

            Nakon prezentacije, članovi Debatnog tima održali su debatu na temu odnosa Srbije i EU, sa NATO i Rusijom.

            Nakon toga, panelisti su dobili reč.

            Prva panelistkinja Jadranka Jovišić, narodna poslanica demokratske stranke u sazivu 2008. – 2012. i portparolka demokratske stranke u Novom Sadu istakla je da iako veliki broj građana smatra da onog trenutka kada Srbija uđe u Evropsku uniju da to podrazumeva i članstvo u NATO, da to nije tačno, i da ne treba da bude dilme u vezi sa tim. Podvukla je da je  terorizam zlo za koje koje nikad ne znamo kada će udariti, da je u tom smislu neutralnost opasna za one zemlje koje žele da budu po strani.

            Jovišićeva je objasnila važnost poveživanja među državama i to pre svega sa zemljama u okruženju. U razgovoru sa studentima, ona je istakla da Evropska unija želi bezbednosnu predvidivost na Balkanu, i da je u tom smislu NATO savez jedan ozbiljan nivo saradnje, te da u mirovnim misijama mi već sarađujemo sa NATO. Dalje je istakla svoju zadovoljnost na što je Evropska unija počela da rešava koncept izbeglica ne samo sa bezbednosnosnog aspekta nego i sa aspekta ljudskih prava. Kada je reč o šengenskom sporazumu, Jovišićeva je istakla da se isti zapravo samo pooštrava, i da je veća kontrola spoljnih granica, te da se informacije između država šire brže, kao i da joj poverenje uliva i antiteroristički centar na nivou EU, koji bi trebalo da počne sa radom od januara.

            Goran Gonđa, narodni poslanik SPS – JS u skupštini Vojvodine, istakao je da primećuje da postoji mnogo zabluda u našem društvu u vezi sa odnosima Srbije sa EU i NATO. Da su neke iz neznanja, a neke zlonamerne. Koristi se pogrešan termin „pregovaranja“ sa EU, i, naglašava, da je to termin koji buni. Gonđa je istakao da je podesniji termin da Srbija sa EU ima jedan program saradnje, a da mi treba da usvojimo određene norme u našem životu. Ono što se od nas traži u EU, da budemo odgovoran, pouzdan i predvidiv partner, ali da mi sami treba da odredimo šta je naš interes, rekao je on. Podvukao je činjenicu da su građani Srbije protiv članstva u NATO, ali da svi želimo da NATO trupe ostanu na Kosovu, pošto su one garant bezbednosti. Iako tamo bezbednost nije na visokom nivou, da nema NATO trupa ko zna šta bi bilo, rekao je on. U odgovorima na pitanja studenata, zašto je NATO priznao Kosovo, Gonđa je rekao NATO nije priznao Kosovo, i da je rezultat je 24:4, te da NATO nema ni mandat za to. Osvrnuo se i na politiku neutralnosti Srbije, i da, to ne bi trebalo da znači neaktivnost, te da vojska Srbije trenutno učestvuje u 100 programa sa NATO paktom. Iako se saradnja gleda samo kao vojna, da ona može da bude i naučna. Kada je reč o investicijama, Gonđa je rekao da vi kada investirate u NATO, vi investirate zapravo u vašu industriju, i da dobar deo tih investicija odlazi na plate zaposlenih.

            Na kraju izlaganja, Marija Stokuća, urednica na Radio televijiziji Vojvodine je podvukla da je da je pitanje izbora EU ili Rusija kod nas zloupotrebljeno. Da, kada je reč o onome što je zvanična politika svih stranaka koje participiraju u Skupštini, da se želi ići ka EU, a da je moguće je zadržimo posebne odnose sa Moskvom, do momenta kada ne uđemo kao punopravna članica EU, te da se od nas očekuje da imamo istovetnu politiku. Da taj proces može da traje i 20 godina. Stokuća je istakla da Evropska unija nije tražila suspenziju šengena, te da se ta informacija pojavila samo u medijima, posebno u medijima na zapadnobalkanskoj ruti. Na samom ministarskom sastanku, u agendi niko nije tražio suspenziju, rekla je ona. Ono što jesu tražili jeste veća zaštita spoljnih granica. Izrazila je i skepsu da  će Brisel skoro imati zajedinčku politiku kako da reši izbegličku krizu.

            Stokuća se zatim osvrnula na drugi problem sa kojim se Evropa suočava. Da kada imamo sa jedne strane ekonomsku krizu, a sa druge strane priliv izbeglica, da zastrašujuće deluje trend jačanja desnice, te da su njihovi stavovi su u najmanju ruku upitni, a možemo da pričamo i da su klerofašistički, na kraju je istakla ona.

            Nakon izlaganja panelista, studenti filozofskog fakulteta su imali prilike da u živoj diskusiji sa panelistima, otvore neka od važnih pitanja sa kojim se društvo u Srbiji danas suočava, te su  najveće zabrinutosti imali za pitanje Kosova i priznanje od strane Srbije za ulazak u EU, sa čim se nijedan panelista nije složio. Takođe, pomenuli su i problem migranata kao problem sa kojima se EU suočava, te da bi trebalo dobro razmisliti da li treba da se priključimo toj organizaciji.

            Na kraju, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, direktor Instituta Naim Leo Beširiizjavio je da je vrlo slab napredak koji je Srbija napravila na polju unapređenja ljudskih i manjinskih prava. Beširi je istakao da se „osuđeni ratni zločinci dočekuju u prisustvu članova vlade čime se ponižavaju porodice nastradalih.“ Pripadnici Romske i  LGBT zajednice i dalje su izloženi maltretiranju i pretnjama bez sudskih epiloga, prezumpcija nevinosti gotovo da ne postoji, a novinari su izloženi fizičkim napadima i kontinuiranom strahu da ostanu bez posla i da profesionalno obavljaju svoj posao. Na kraju je dodao: “obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina još uvek nije obezbeđeno i pozivam nadležno ministarstvo da hitno odobri nastavna sredstva za albanski i druge jezike nacionalnih manjina.“ Daleko smo od minimalnog standarda EU kada je u pitanju zaštita i unapređenje ljudskih i manjinskih prava, zaključio je debatu Beširi.

U Nišu 22.03.2016. na Ekonomskom faultetu održana je EU Debata pod nazivom „Srbija na tromeđi: EU-NATO-Rusija“. Debatu je otvorio kratkim predavanjem izvršni direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi. Tokom predavanja, gospodin Beširi je napomenuo da Srbija ne može uticati na zakone i propise Evropske Unije dok ne postane njen član, ali i naglasio neophodnost postojanja efikasne administracije koja bi te zakone i propise sprovodila.

Nakon ovog predavanja studenti Pravnog fakulteta u Nišu su debatovali na tri aktuelne teme: da li je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje poglavlja 23 i 24, koje su posledice Sporazuma sa NATO na odnose sa EU i Rusijom i o izbegličkoj krizi i bezbednosnim rizicima koje ona nosi.

Govornici na debati bili su Dušan Milisavljević iz Demokratske stanke, Žarko Korać iz Liberalno demokratske partije i Maja Kamenov iz Centra za razvoj civilnih resursa, a razgovor na gorepomenute teme je moderirao novinar Dragan Videnović.

Svi govornici su podržali otvaranje Poglavlja 23 i 24, i ocenili su da su vladavina prava i nezavisno sudstvo važan prvi korak u pregovorima sa Evropskom Unijom. Kamenov je istakla važnost ovih tema za civlini sektor, pogotovo pitanja zaštite ljudskih prava. Korać se dotakao i primedbi koje je iznela Hrvatska po ovom pitanju i naglasio da iako su njihove zamerke legitimne, da su ova pitanja rešiva i da se njima treba baviti u toku pregovora.

Učesnici su se takođe osvrnuli na pitanje suvereniteta koje se postavljalo u vezi sa sporazumom sa NATO. Složili su se da se pitanje suvereniteta promenilo od tradicionalnog shvatanja suvereniteta i da se ulaskom u različite privredne i političke tokove značenje ovog pojma menja. Takođe, kada je u pitanju odnos sa NATO, Milisavljević je istakao kao je Srbija vojno neutralna samo na papiru, ali i zaključio da bi ovo trebalo biti referendumsko pitanje.

Korać je istakao da su odnosi sa Rusijom važni, ali da ne treba zanemariti činjenicu da je Rusija tek 11. ekonomska sila na svetu, te da je u svetlu te informacije i logično ostvarivati ekonomsku povezanost sa EU.

Kada je u pitanju izbeglička kriza, Milisavljević je naglasio da je stavila evropske vrednosti na test, koji EU nije položila, osvrćući se na reakcije zvaničnika i reakciju Mađarske po ovom pitanju. Kako je Korać zaključio, izbeglička kriza će najveće posledice imati na muslimansku zajednicu koja već postoji u Evropi, usled buđenja nacionalnizma i ksenofobije u ovim državama.

Nakon toga, usledila su pitanja studenata. Studente je zanimalo da li sporazumom sa NATO gubimo suverenitet i koje sve benefite možemo imati od ovog sporazuma, a postavilo se i pitanje tretiranja prava osoba sa invaliditetom u poglavljima 23 i 24.

U Kragujevcu 25.03.2016. na Pravnom fakutetu održana je EU Debata pod nazivom „Srbija na tromeđi: EU-NATO-Rusija“. Debatu je otvorio kratkim predavanjem izvršni direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi. On je studente upoznao sa dosadašnjim napretkom Srbije ka Evropskoj uniji i ukazao na neke od glavnih mitova i stereotipa koje građani Srbije imaju prema EU i NATO.

Nakon predavanja studenti Pravnog fakulteta u Kragujevcu su debatovali na tri aktuelne teme: da li je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje poglavlja 23 i 24, koje su posledice Sporazuma sa NATO na odnose sa EU i Rusijom i ekonomskim aspektima članstva u EU i NATO.

Govornici na debati bili su Dragan Šutanovac, Predsednik Demokratske stanke i bivši ministar odbrane, Dragan Šormaz, narodni poslanik Srpske napredne stranke i šef parlamentarne delegacije skupštine Srbije u parlamentarnoj skupštini NATO i Goran Miletić, direktor Civil Rights Defenders. Razgovor na gorepomenute teme je moderirala novinarka Marina Rakić.

Na početku, svaki od govornika je dobio nekoliko minuta za uvodnu reč. Ocenjeno je da treba očekivati otvaranje poglavlja 23 i 24, i to u što skorijem periodu. Bez efikasnog pravosuđa i zaštite ljudskih i manjinskih prava Srbija će veoma teško moći da postane članica EU. Pomenuto je i pitanje saradnje EU sa NATO, i da li su ta dva procesa komplementarna. Ocenjeno je da nisu, ali da bi možda bilo lakše ukoliko bi se krenulo u oba procesa budući da Zajednična spoljna i bezbednosna politika EU nije obavezujuća u svim poljima, te bi reforme koje bi donele NATO integracije ubrzale reforme u odbrani. Ipak, govornici su se složili da za sad ne postoji politička ni volja građana da se odmakne dalje u NATO integracijama.

Poslanik Dragan Šormaz podsetio je na koristi koje Srbija ima sa NATO, pre svega u polju nauke i vojnih vežbi, dok je Dragan Šutanovac istakao da su odnosi Srbije sa NATO dobri, mnogo bolji nego što se to predstavlja u medijima. Goran Miletić istakao je da i u EU postoji različit nivo uvažavanja ljudskih i manjinskih prava, ali da je bez obzira na sve, važno i zbog nas reformisati pravosuđe. Ipak, istaknuto je da usled slabih kapaciteta uprave, neophodno je tražiti pomoć EU.

Nakon toga, usledila su pitanja studenata. Studente je zanimalo ukidanje vojnog roka, i da li države u EU imaju obavezan vojni rok. Pomenuto je i pitanje bombardovanja, budući da je Kragujevac bio jedan od najžešće gađanih gradova u NATO kampanji 1999. Nezaobilazno pitanje je bilo i raspoređivanje osiromašenog uranijuma na tlo Srbije, i uticaj na zdravlje ljudi.

–

Poštovani,

Institut za evropske poslove uz podršku Američke ambasade u Beogradu 21. aprila 2016. od 18:00 – 20:00 časova organizuje debatu na temu: Budućnost Srbije – Imamo li izbor? Mesto održavanja debate je Dom Omladine u Beogradu, sala Amerikana.

Ovaj oblik diskusije koju će moderirati novinarka Olja Bećković uključiće govornike iz javnog života Srbije. Cilj debate je uključivanje stručne i šire javnosti u proces diskusije o predstojećim izborima, i tome da li građani Srbije imaju izbor na ovim izborima.

Neka od pitanja na koje ćemo se osvrnuti su: Da li na predstojećim izborima imamo izbor? Kako motivisati mlade da izađu na izbore? Ko su ljudi koji će nas predstavljati? Zašto samo 10% mladih glasa, a 90% penzionera? Da li je i beli listić ponovo izbor? Publika će takođe imati mogućnost da postavlja pitanja.

Želja nam je da Vas pozovemo da svojim prisustvom date svoj doprinos u implementaciji ovog programa.

Debata će, pored moderatorke uključiti još četiri govornika:

Srbijanka Turajlić, profesorka ETF-a u penziji,

Stevan Filipović, reditelj

Dušan Šaponja i Dušan Čavić, Marka Žvaka

Bojana Maljević, glumica

Nakon uvodnih izlaganja, govornici će učestvovati u diskusiji, nakon čega će moderatorka u diskusiju uključiti i publiku koji će dati svoje komentare.

Zbog ograničenog broja mesta, ljubazno Vas molimo da se registrujete putem linka:

http://goo.gl/forms/TALWYjTRXO

Ukoliko imate dodatnih pitanja, stojimo Vam na raspolaganju.

U Kragujevcu, 21.06.2016.godine Institut za evropske poslove organizovao je debatu pod nazivom „Šta očekujemo od buduće Vlade Republike Srbije“ , u hotelu Kragujevac, s početkom u 18:00 h.

Debatu je otvorio izvršni direktor Instituta Naim Leo Beširi predstavljanjem rezultata izveštaja koji je Institut sproveo u maju i junu 2016.godine a tiče se analize ministara u svim sazivima Vlada od 2001.godine do danas.

Govornici na debati bili su Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator, Teofil Pančić, novinar i kolumnista nedeljnika Vreme i Miroslav Prokopijević, ekonomista, a diskusiju je moderirala novinarka Olja Bećković.

Učesnici su razgovarali o tome šta očekuju od nove Vlade, kakva je perspektiva Srbije u oblastima spoljne politike, ekonomije i kulture, a na samom kraju su odgovarali na pitanja publike.

Kada je u pitanju sastav nove Vlade Teofil Pančić tumači da će to biti još jedna lična Vlada, s obzirom na to da je Aleksandar Vučić bio premijer do sada a prema rečima Pančića biće to i do sada, samo će nekih par nevažnih figura biti zamenjeno sa drugih par nevažnih figura, ali kontinuitet u vladavini jednog čoveka i dalje postoji. On dodaje da smo od 2012.godine imali istu Vladu, i da će tako biti i u budućnosti.

Boško Jakšić je naglasio da nova Vlada nije konstituisana do 16.juna, kao što je najavljivano jer mandatar nije u stanju da da kompoziciju koja može da zadovolji zaoštrene i konfrontirane interese između Moskve, Brisela i Vasingtona.

Kada su u pitanju posete Premijera Briselu i Vašingtonu, Jakšić je dodao kako je poznato da je te posete premijer otkazao, kao i da su zbog otkazane posete Vašingtonu Amerikanci bili izuzetno ljuti na njega.

Na pitanje Olje Bećković da li je zaista bitno ko će biti ministar, osvrćući se na bivše ministre Lazara Krstića i Sašu Radulovića, Jakšić je pomenuo da je Krstić bio predstavljen kao genije koji je budućnost srpske ekonomije, koji doduše nije imao naučne ili druge reference i nestao je kao i ostali Premijerovi savetnici, dok je kod situacije s Radulovićem došlo do sukoba dva preka mentaliteta u kome nijedan nije hteo da popusti i Radulović je bio smenjen, kao i da je zaslužio sve što danas zaslužuje.

Na pitanje moderatorke zašto bi zapadu bio zanimljiv Čedomir Jovanović kao član Vlade, Miroslav Prokopijević komentariše da on nije bitan zbog broja glasova, jer njih skoro i da nema već kao figura koja se zalaže da Srbija treba da uđe u NATO.

Prokopijević smatra da su NATO i Amerika su poslednjih 10 godina znatno pomerili svoj fokus, a Balkan kao takav je daleko u prioritetima NATO Pakta, dok je Evropska unija ta koja daje šargarepu članstvom u ovom savezu.

Publiku je zanimalo kolika je odgovornost Vlade Republike Srbije u slučaju Fiat, kao i to da li postoji vladavina prava u Srbiji i kakva je ekonomska perspektiva ove zemlje.

Institut za evropske poslove uz podršku Američke ambasade u Beogradu 9. novembra 2016. od 19:00 – 21:00 časova organizuje debatu na temu: Budućnost Srbije – Kakav Ustav nam je potreban? Mesto održavanja debate je Dom Omladine Beograda, Makedonska 22, sala Amerikana.

Debatu će moderirati novinarka Olja Bećković, a govornici na debati biće:
– Dragan Šutanovac, predsednik Demokratske stranke
– Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije
– Goran Miletić, programski direktor Civil Rights Defenders

Teme o kojima ćemo razgovarati su: Da li je Srbiji potreban novi Ustav? Koje ustavne promene su neophodne? Da li je potrebno osnažiti ljudska i manjinska prava kroz najviši pravni akt? Da li treba ukloniti definiciju braka? Da li su zamerke Ustavu iz 2006. godine iste i danas?

Nakon uvodnih izlaganja, govornici će učestvovati u diskusiji, nakon čega će moderatorka u diskusiju uključiti i publiku koji će dati svoje komentare.

Zbog ograničenog broja mesta, molimo vas da se registrujete putem linka: https://goo.gl/886HPB

Ukoliko imate dodatnih pitanja, stojimo Vam na raspolaganju.

Instititut za evropske poslove uz podršku Fondacije braće Rokfeler u Beogradu, 29. marta od 19:00 do 21:00 časova organizuje debatu na temu: „Budućnost Srbije: Kome verujemo?“. Mesto održavanja debate je Dom omladine Beograda, Makedonska 22, sala Amerikana.

Debatu će moderirati novinarka Olja Bećković, na govornici na debati će govoriti:

• Dušan Teodorović, izborni štab Saše Jankovića

• Aleksandar Stevanović,  izborni štab Saše Radulović

• Miloš Jovanović, izborni štab Aleksandra Popovića

• Stefan Gajić/Nebojša Prilepak, izborni štab Luke Maksimovića/Ljubiše      Preletačevića Belog

• Srđan Nogo, izborni štab Boška Obradovića

Odgovore predstavnika kandidata, kao i očekivanja od budućeg predsednika Srbije komentarisaće i Dragoljub Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas.

Želja nam je da u finišu kampanje predstavnici izbornih štabova razmene argumente i prokomentarišu ključne momente u kampanji. Ujedno, imaće priliku da pošalju još jednom poruku biračima zašto baš njihovom kandidatu treba da veruju.

Kroz ovu debatu želimo da građane i građanke motivišemo da izađu na predstojeće predsedničke izbore, ali i da razgovaramo o budućnosti Srbije i izazovima sa kojima se naše društvo suočava.

Nakon uvodnih izlaganja, govornici će učestvovati u diskusiji, nakon čega će moderatorka u diskusiju uključiti i publiku koji će dati svoje komentare.

Zbog ograničenog broja mesta, molimo vas da se registrujete putem linka: https://goo.gl/forms/MQTrB5TkYzl5opG62

11. oktobra 2017. na Fakultetu političkih nauka održana je deseta EUdebata pod nazivom „Izazovi spoljne, bezbednosne i odbrambene politike Srbije“. Pred oko 100 studenata, govornici iz diplomatske, akademske, vojne sfere su diskutovali na teme odnosa Srbije i NATO. Govornici na debati su bili njegova ekselencija ambasador Norveške, Arne Sanes Bjornstad, načelnik odeljenja za NATO i PzM u Ministarstvu spoljnih poslova, Zoran Jovanović, viši savetnik sa Rusiju i Zapadni Balkan, NATO Public Diplomacy Division. Robert Pšel i Dragan Šormaz, narodni poslanik i šef stalne delegacije Narodne skupštine u Parlamentarnoj skupštini NATO-a.

Uvod je dao direktor Instituta, Naim Leo Beširi. On je u kratkom govoru podsetio na saradnju Srbije sa NATO, i presek dosadašnje saradnje. Podsetio je na istoriju odnosa Srbije i NATO, i ukazao na neke od stereotipa i mitova koji postoje u tom odnosu.

Nakon toga, prisutnima se prvi obratio Ambasador Bjornstad. On je istakao iskustvo Norveške kao članice NATO, a nečlanice EU i ukazao na koristi koje je Norveška imala kao članica NATO. Nakon uvodnog govora ambasadora, reč je dobio Zoran Jovanović. U rezervisanom govoru, on je podsetio na obaveze Srbije kao vojno neutralne države, i da je zvanična politika Srbije vojna neutralnost. Robert Pšel se nadovezao na izlaganje Zorana Jovanovića i rekao da vojna neutralnost ne znači i nesvrstanost. Poslednji govornik je bio Dragan Šormaz. U opširnom izlaganju poslanik Šormaz ocenio je da se stanje u svetu stalno menja, da su izazovi drugačiji, i kao jedan od primera naveo migrantsku krizu, a objasnio je i da položaj Srbije zavisi od njenog privrednog, ekonomskog rasta.

Diskutant Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka se osvrnuo na uvodna izlaganja govornika.

Nakon drugog kruga pitanja od strane moderatorke Ivane Konstantinović, ostavljeno je mesta za pitanja studenata. Pitanja su se nizala. Najviše pitanja odnosilo se na bombardovanje Srbije, razmeštaj srpskih vojnika u NATO misijama, pravnoj nelegitimnosti bombardovanja. Studente je zanimalo i kakav je stav NATO o priključenju Srbije, te da li nas neko pritiska da uđemo u NATO.

–

U okviru projekta „Budućnost Srbije“ koji Institut za evropske poslove sprovodi tokom poslednje tri godine, u četvrtak 26. oktobra, u Kragujevcu je, na pravnom fakultetu pred oko 100 studenata prava, organizovana jedanaesta debata pod nazivom „Izazovi spoljne, bezbednosne i odbrambene politike Srbije“.

Govornici na debati su bili ambasador Branimir Filipović, v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova, general Ćesare Marinelli, šef NATO Kancelarije za vezu u Beogradu, Kurt Doneli, zamenik šefa misije SAD u Srbiji i Dragan Šormaz, narodni poslanik i šef stalne delegacije Narodne skupštine u Parlamentarnoj skupštini NATO-a.

Nakon pozdravnih reči organizatora, prvi se prisutnima obratio ambasador Filipović, istakavši da ovakav vid dijaloga čini državnu politiku transparentnom, a time i bližom građanima. Naglasio je da se u Ministarstvu spoljnih poslova pridaje veliki značaj politici bezbednosti, a da je u okviru nje intenziviran odnos i saradnja Srbije i NATO, posebno u poslednje tri godine. Kako je rekao, saradnja sa NATO odvija se ne samo u vojnoj već i u drugim oblastima, u dva vida – razvojem političkog dijaloga, koji pruža priliku za razmatranje važnih pitanja i vođenje politike u cilju ostvarivanja sopstvenih interesa; i intenziviranjem praktične saradnje. Posebno je stavio akcenat na to da NATO u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti koju vodi Srbija, ali da vojna neutralnost ne znači istovremeno i izolovanost, te da država i pored održavanja neutralnog statusa može da sarađuje sa različitim stranama na svoju i korist svojih građana. Što se tiče EU, naveo je da se učestvovanjem u Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, Srbija pozicionira kao predvidivi i odgovorni partner na međunarodnoj sceni.

General Marineli je bliže upoznao sve prisutne sa načinima funkcionisanja NATO-a, naglasivši da, iako postoji veza i saradnja između NATO-a i EU, ulazak u jednu ne podrazumeva i ulazak u drugu organizaciju. Posebno je istakao da Srbija ne stremi ka članstvu u NATO-u i da NATO u potpunosti poštuje ovaj stav Srbije, i ujedno shvata njenu važnost s obzirom na to da se nalazi u srcu Evrope, okružena zemljama članicama. Objasnio je da postoji više nivoa saradnje između Srbije i Alijanse, napravivši poseban osvrt na oblast vojne saradnje, gde se najveća interakcija odvija na polju razmene i treninga srpskih oficira i vojnika. Takođe je pomenuo saradnju koju Srbija i NATO ostvaruju u naučnoj oblasti, skrenuvši pažnju na to da je upravo tim srpskih stručnjaka dobio finansijsku podršku NATO-a za razvoj projekta dobijanja biogoriva iz morskih algi.

Zamenik šefa misije ambasade SAD Kurt Doneli je pozdravio sve prisutne studente i fokusirao se u svom govoru na način donošenja odluka u NATO-u. Kako je rekao, bez obzira na to što to možda izgleda kao lak proces posmatračima, doneti odluku u okviru NATO-a predstavlja veoma dug i složen proces, jer je potrebno usaglasiti volje, mišljenja i stavove svih država članica. Naglasio je da NATO ne funkcioniše po principu, iako ima takvih mišljenja, da SAD nešto kažu ili nalože, a zatim NATO to izvrši i da nikada i neće tako funkcionisati, pogotovo kad se donose najvažnije moguće odluke, kako je okarakterisao odluku o ratu i miru. Osvrnuvši se na istoriju stvaranja Alijanse, NATO je opisao kao zajednicu država koje žele mir, sazdanu na zajedničkim vrednostima demokratije i konsenzusa, što upravo i čini NATO tako uspešnim. Dodao je da smatra da Srbija deli te vrednosti, te da upravo zato postoji prostor za unapređenje postojeće saradnje ove dve strane. Naveo je da Srbija, kao neutralna zemlja, nije obavezana odgovornošću prema bilo kom vojnom savezu, ali da jeste odgovorna kao član svetske zajednice, i da koncept vojne neutralnosti ne podrazumeva neutralnost u svakom smislu, već da taj koncept dopušta državama delovanje na međunarodnom planu, navevši primer Švedske i Austrije. Zaključio je da, sarađujući sa NATO-om, Srbija zapravo sarađuje sa svih 29 država članica, i da u tome leži vrednost te saradnje.

Dragan Šormaz se osvrnuo na istorijski kontekst odnosa između Srbije i NATO-a, istakavši da 1999. godina ne treba da se u potpunosti zaboravi, ali da takođe od nje ne sme da se pravi mit, niti da ona sme da nas koči u daljem napretku. U kontekstu savremenih odnosa sa NATO-om, napomenuo je da je u svetu sve češće primenjivan vid parlamentarne diplomatije i da Srbija prati ove novine u međunarodnim odnosima, trudeći se da učestalo šalje i prima parlamentarne delegacije zemalja. Ovakav tip predstavništva Srbija ima i pri Parlamentarnoj skupštini NATO-a, gde je našoj delegaciji dopušteno da učestvuje u raspravama i diskusijama, ali da nema pravo glasa. Istakao je da je Srbija svojom diplomatijom pokazala dobre rezultate, ukazavši na poslednji NATO izveštaj o Srbiji koji je bio izuzetno povoljan. Smatra da se u medijima stvara pogrešna slika o aktivnostima Srbije i da građani nisu dovoljno informisani o tome na čemu sve NATO i Srbija rade uključujući NATO trening centar u Kruševcu, razvoj biogoriva iz algi, uništavanje zastarele municije i sve veća privredna aktivnost.

–

U Beogradu je 31. oktobra, održana dvanaesta EUdebata u organizaciji Instituta za evropske poslove, pod nazivom „Debata o Kosovu: Unutrašnji dijalog ili monolog?“

Prisutima se obratio direktor Instututa, Naim Leo Beširi, izjavivši da mu je žao zbog toga što Predsednik Vućić, v.d. direktora kancelarije za KIM Marko Đurić i predsednik Odbora za KiM Miovan Drecun nisu prihvatili poziv da učestvuju u debati. Pozivao je predstavnike vlasti da počnu da se susreću sa različitim mišljenjima, da prihvate konstruktivne kritike i da zaista učestvuju u dijalogu bez koga budućnost Srbije ne izgleda svetlo, imajući u vidu koliko nam je društvo podeljeno oko suštinskih pitanja, među kojima je i budućnost odnosa Beograda i Prištine. Posebno je naglasio da 80% građana Srbije ne prihvata nezavisnost Kosova, a da se stavovi mladih radikalizuju po tom pitanju u poslednjih pet godina.

Nakon toga, moderatorka debate, Olja Bećković upitala je učesnike debate, Nenada Čanka, predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, Radu Trajković, iz NVO Evropski pokret Srba i bivšu poslanicu u parlamentu Kosova i Borka Stefanovića, predsednika Levice Srbije i bivšeg šefa pregovaračkog tima sa Prištinom da li su dobili pozive za unutrašnji dijalog za nalaženje rešenja za Kosovo, te da su se sve troje složili da nisu, i da dijaloga zapravo ni nema. Stefanović je otišao i korak dalje i istakao i da mu se čini da niko od opozicije u celini nije dobio poziv na dijalog.

Sa druge strane, mišljenja o tome treba li učestvovati u dijalogu bila su podeljena. Nenad Čanak je izjavio da bi on učestvovao u dijalogu, te da je bolje stotinu godina razgovarati nego jedan dan ratovati, dok je Borko Stefanović dao drugačije mišljenje, te da je poziv lažan, fingiran i da dijalog predstavlja pokrivanje Vučićevih poteza, jer je Vučić unapred obećao rešenje. Sa druge strane, gospođa Trajković bila je oprezna i podvukla da i ako do dijaloga dođe, svako drugačije mišljenje koje se nije poklopilo sa mišljenjem prvog čoveka u državi, uvek su ljudi bili napadani i to izaziva strah da ljudi uopšte i učestvuju. Naglasila je ukoliko ne postoje sučeljavanja i slobodni mediji, da ona ne veruje u dijalog.

Trajkovićeva je otišla dalje rekavši da postoji osećaj da Srbi gube svoju državu sa Kosova, te da se Srbija polako povlači sa Kosova. Postoje institucije u kojima Albanci imaju dominaciju i prema njenim rečima, ne žele Srbe pa da kod Srba postoji osećaj da su narod bez države.

Prema njenim rečima, dve su opasne stvari kada se radi o Srpskoj listi i nedavno održanim izborima na Kosovu. Najpre, korišćene su institucije koje održavaju u životu Srbe sa Kosova, kao što su obrazovanje i zdravstvo da se kažnjavaju Srbi koji ne podržavaju listu. Druga stvar se odnosi na međunarodnu zajednicu. Izbori na severu Kosova sada su pokazali da su se Srbi integrisali, te da sada postoji konstatacija da se misija UN u kapacitetu koji postoji smanji.Unutrašnja nezavisnost Kosova i Metohije je sada izgrađena, što se tiče institucionalnog kapaciteta, istakla je ona.

Nenad Čanak je naglasio da je autonomija Srba u predloženoj Zajednici srpskih opština na Kosovu veća nego autonomija Vojvodine u Srbiji. To je mnogo veći stepen autonomije nego onaj koji trenutno ima Vojvodina i o tome niko ne priča, zato što se kod nas ne puca, naglasio je on. Istakao je da od 2006. pa sve do danas niko nije razmišljao da zaista integriše Kosovo u sistem Srbije. Pitanje Kosova nije pitanje etničkih granica nego granica federalne jedinice, rekao je Čanak. Granice Republika u bivšoj Jugoslaviji su postale, opravdano ili ne, granice država. Pitanje je principa koji je već izmišljen, nastavio je on. Iskustvo me je naučilo da ako se ne pregovara, alternativa je rat, naglasio je Čanak. Kada prestane dijalog, krv se prolije, zaključio je Čanak.

Stefanović je istakao da niko ne očekuje da Kosovo bude inkorporirano u sastav Srbije. Čak ni najveći nacionalisti. Jasno je da od 1999. postoji odvojeno upravljanje i odvojeni politički i ekonomski sistem, i da se duh iz boce ne može vratiti u bocu. Srpska lista je uradila ono što je Predsednik Srbije od njih tražio. Ušli su u koaliciju sa čovekom kome je on lično čitao optužnicu uživo na RTS, rekao je Stefanović. Sa druge strane imali su opciju da uđu u koaliciju sa samoopredeljenjem Aljibina Kurtija, koji kakav da mu je stav ekstreman prema Srbiji, nakon kampanje stvari bi se promenile, a i nije okrvavio ruke, nastavio je Stefanović. Ukoliko Srbi ne učestvuju, neko drugi će donositi odluke umesto njih, a i naš režim je prihvatio kroz briselski sporazum da kosovska država zaživi na severu Kosova, završio je on.

Govornici su se dotakli povlačenja priznanja Kosova od strane Surinama. Nenad Čanak je konstatovao da to nije toliko bitno budući na značaj, veličinu i uticaj Surinama, dok je Rada Trajković istakla da je to dosta važno za Srbe sa Kosova. Stefanović je istakao da povlačenje priznanja može biti poruka drugima, da se ništa neće desiti ako se priznanje povuče, i da se ništa strašno neće desiti državama koje povuku priznanje, te da bi velika stvar bila kada bi neka država iz regiona povukla priznanje, aludirajući na Crnu Goru, i moguću promenu vlasti u toj državi ukoliko bi do nje došlo.

Prema Stefanoviću, postoji pet mogućih rešenja za Kosovo: podela Kosova, održavanje statusa kvo, priznanje Kosova, oružani sukob ili pravljenje sveobuhvatnog obavezujućeg dokumenta bez suštnskog priznavanja nezavisnosti, te da ukoliko neko nađe šesto rešenje onda treba da dobije Nobelovu nagradu, rekao je Stefanović, i dodao da se on zalaže za sveobuhvatni sporazum koji bi detajno definisao odnose i članstvo u međunarodnim organizacijama, ali pod uslovom da Kosovo nikada ne dobije članstvo u UN. Ukoliko ne postoji sveobuhvatni sporazum, koji će prihvatiti obe strane, i Beograd i Priština, onda će se pregovori i dijalog koristiti za dnevnopolitičke svrhe, upozorio je Stefanović.

Osvrnuvši se na predlog da se uspostavi vojska Kosova, Rada Trajković je istakla da je jedina statusno neutralna misija na Kosovu NATO. Na njihovim proslavama nema kosovske himne na primer, naglasila je Trajković. Jasno se protiveći stvaranju odbrambenih snaga Kosova, Trajković je istakla da je jedini način da se vrati srpska vojska na Kosovo jeste da Srbija postane članica NATO, odnosno ako odobri komadant KFOR-a. Sa ovim izborom složio se i Nenad Čanak, dok je Borko Stefanović bio protiv ulaska u NATO.

Nakon diskusije, građani u publici imali su priliku da postave pitanja govornicima. Jedna stolica ostala je prazna, budući da su predstavnici državnih institucija, odbili ili nisu potvrdili učešće na debati.

–

U Beogradu je, 28. februara  u Centru za kulturnu dekontaminaciju u organizaciji Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan i Instituta za  evropske poslove i održana debata pod nazivom „Mržnja kao svakodnevica u Srbiji“.

Na samom početku, prisutnima su se obratili Ivana Jelača iz Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan i Tibor Moldvai iz Instuta za evropske poslove, i zahvalili im se na prisustvu i pozvali da aktivno uzmu učešće udebati. Jelača je napomenula je da je ova tema izabrana iz razloga što je mržnja i diskriminacija postala sve češća i sve učestalija u svakodnevnom životu. Posebno je naglašeno to da mediji, kako tradicionalni, tako i novi imaju ogroman uticaj na formiranje diskriminatornih stavova, posebno među mladim ljudima. Naglasila je da u demokratskom društvu mora i treba da postoji sloboda govora ali i podvukla važnost postojanja granice između slobode govora i govora mržnje. Moldvai je takođe pomenuo promenu medija tokom devedesetih godina prošlog veka, i osvrnuo se na senzacionalizam, istakavši da ga u medijima nikada nije bilo više, te da iako postoji i u drugim državama, ovde je on gotovo državni produkt. Na kraju, predstavio je govornike, Antonelu Rihu, novinarku, Jovanku Matić, istraživačicu medija i Stevana Filipovića, reditelja.

Moderatorka debate Ljubica Gojgić je diskusiju počela pitanjem Jovanki Matić o uticaju medija u širenju govora mržnje, pri čemu je Jovanka odgovorila da su mediji zapravo jedan od glavnih proizvođača i promotera govora mržnje. Naglasila je da su mediji jedan od prenosilaca ali i promotera i proizvođača govora mržnje, ali i da mržnja postoji u svim delovima društva. Istakla je da je reč koju treba vezati uz mržnju je populizam. Glavni problem društva u Srbiji danas je da je govor mržnje normalizovan. te da je on postojao i tokom devedesetih, i jeste bio dominantan, ali da se jedan veliki deo društva borio protiv njega i nije ga prihvatao, naglasila je ona. Bio je ekscesan. Danas je govor mržnje svakodnevan i protiv njega se slabo borimo. Populizam se legitimizuje na vrhu vlasti. To je bila karakteristika i onda i sada, upozorila je Matić. On je legitiman govor u društvu upravo zato što ga vrh vlasti i njegov personal legitimizuje, i pošto je on jedan od najvažnijih izvora propagande i kampanje, čiji je srž negativni karakter. Govor mržnje takođe nije ni sankcionisan u društvu, završila je ona.

Moderatorka se nadovezala na Jovankino izlaganje i postavila pitanje reditelju Stevanu Filipoviću, da li mržnja ide odozgo na dole i da li ne bi bilo mržnje u školama da ne postoji mržnja na vrhu države, na šta je Stevan odgovorio nema dileme da bi mržnja u društvu i atmosfera u društvu bila drugačija da nema izvora otrova koji sipa sa vrha vlasti ili kada gledamo skupštinske prenose. Mi sada nemamo govor mržnje nego govor ludila koji je postao mainstream, naglasio je on. Godišta 92., 93., oni su samo na tome rasli. Oni ne pamte ništa drugo. Oni su rasli u novoj državi koja nema ništa zajedničko sa onom prošlom, završio je Stevan.

Filipović takođe tvrdi da su za vreme Miloševića postojali barem neki nezavisni mediji koji su funkcionisali barem na neki gerilski način, dok toga danas uopšte nema; nakon čega se dotakao i samog tržišta medija, kao i postojanju kulturnog sadržaja na RTS-u kao javnom servisu.

Ljubica je potom pitala Antonelu Rihu, novinarku, da li danas ima više mržnje i neprofesionalizma nego devedesetih godina, na šta je ona odgovorila da ovo ne liči na devedesete jer ne postoje svi oni strašni događaji koji su pratili dešavanja devedesetih. Nema rata, nema sankcija, nema izbeglica, nema izolacije u kojoj smo mi živeli, i lako smo zaboravili kako je to bilo pre 20 godina. Govor mržnje je i tad postojao, ali za razliku od tada, sada se on više čuje u vlasti, a tada su mediji dominirali u govoru mržnje. Kod ljudi iz SPS koji je vladao devedesetih, izuzev Šešelja i njemu sličnih, ljudi iz SPS su se jako plašili šta će da izjave, nastavila je Riha. Osvrnula se i na sopstveno iskustvo; radeći emisiju raspakivanje, ja nisam nailazila na izjave koje su bile zapaljive. Ali su političari tada imali svoje medije, gde je ta mržnja bila strahotna. Danas imate političare koji predvode u tom govoru, koji bih nazvala govorom pretnji, zato što sve ide kroz formulaciju žigosanja, ko je politički protivnik, ko drugačije piše, završila je ona.

Govornici su se dotakli procesa evrointegracija kao faktoru koji menja društvo, kao i samom procesu vršenja i iskazivanja nasilja, pri čemu je Jovanka zaključila da je devedesetih godina to bilo mnogo otvorenije, dok je danas to mnogo perfidnije. Takođe, primetila je da se sama retorika promenila, ali da političko nasilje i dalje nije prestalo. Antonela se nadovezala da mejnstrim mediji danas okupiraju javnost, ali da to ne znači da ne postoje objektivni i kvalitetni mediji i dalje. „Vi ste u devedesetim imali da vlast targetira grupe, velike grupe ljudi koji odu na prinudni odmor. I mi nestanemo. Novinari, izdajnici, NVO izdajnici, a sada imate targetiranje pojedinaca. To je mnogo gore. Kada ste u grupi, imate neki osećaj, ljudi oko vas imaju sličan problem, složniji ste. Sada vas izvuku iz gomile. Danas na gledanoj televiziji mogu da vam kažu da ste pijandura kao Vukašinu Obradoviću Željko Mitrović, i da izgubite spor kao Vukašin kada ga je tužio“, objasnila je Riha.

Govornici su takođe primetili da postoji velika opasnost od toga što mladi prate svetske trendove, pri čemu su učestvovali u raznim evropskim protestima u cilju borbe za ljudska prava, dok je danas sve jači trend mržnje.

Stevan je takođe komentarisao nacističke pozdrave današnje omladine. On je pored toga primetio da sa mladim ljudima može da se polemiše i da se nešto promeni kada su još uvek u školama. Problem sa omladinom koja diže ruke u nacistički pozdrav je problem istorijskog nasleđa koji imamo, gde ne postoji konsenzus ni o jednom velikom događaju u društvu, istakao je on. „Nemamo neku verziju kulture sećanja, na šta je ličilo ono ranije i gde smo bili“. objasnio je Filipović. Devedesete ne da nisu markirane kao nešto loše nego ljudi koji su bili funkcioneri njegovog režima sada drže sve poluge vlasti. I zamislite kolika je borba mlade osobe da sazna neku alternativnu verziju, završio je svoje izlaganje on.

Potom se pokrenulo pitanje da li je stereotip to da mržnja dolazi iz nižih društvenih slojeva, na šta je Stevan odgovorio da to jeste stereotip. I naveo je primere u kojima društvena elita, visokoobrazovana, zapravo više mržnje izbacuje u etar u odnosu na niže društvene slojeve.

Sledeća tema je bila fake news. Pri čemu se Antonela prisetila situacije neuspelog pokušaja atentata na Đinđića, kada nije mogla da pusti vest u etar jer je bila anonimna, te da se danas o tome zapravo ni ne vodi računa te da se vesti izbacuju bez da se provere kod više izvora.

Na kraju, publika je imala priliku da postavi pitanja, a prisutnima su se iz publike obratili i Srbijanka Turajlić, Dušan Petričić, Borka Pavićević i mnogi drugi.