Luka Stanaćev-Milićević
Branitelji i braniteljke manjinski prava po prvi put Srbiji
Znanje i karijera: Program Branitelji i braniteljke manjinski prava po prvi put Srbiji.
Program “Branitelji i braniteljke manjinski prava u Srbiji“ po prvi put se održao se u Somboru, kao jednom multikultularnom gradu, i trajao je od 30. juna do 5. jula. Sam program origanizovali su Omladinski odbor za obrazovanje iz Beograda i “Civil rights defenders” i bio je namenjen diplomiranim pravnicima, studentima završnih godina i postdiplomskih studija Pravnog fakulteta, kao i mladim advokatima.
Naš sagovornik bio je dvadesetšetogodišnji Luka Stanaćev Milćević, koji radi kao pripravnik u jednoj advokatskoj kancelariji u Beogradu. On je za naš magazin otkrio nešto više o ovom obrazovnom projektu.
Šta je zapravo program”Branitelji i braniteljke” kome je namenjen? Program Branitelji i braniteljke je program o ljudskim pravima koji je namenjen diplomiranim pravnicima, studentima završnih godina i postdiplomskih studija Pravnog fakulteta, kao i mladim advokatima.
Šta je bila glavna tema programa? Glavna tema programa je bila da uvidimo probleme i položaj, sa kojima se svakodnevno susreću pripadnici različitih manjinskih grupa. U okviru programa, imali smo prilku da prisustvujemo predavanjima koja su vodili neki od predstavnika YUCOM-a, Romske i LGBT populacije, OEBS-a kao i da posetimo Osnovni sud u Somboru, Zaštitnicu građana i Gradsku kuću.
Šta se očekuje od učesnika programa? Nakom učešća u programu, od učesnika se očekuje da ispune tri obaveze i to, medijsko pojavljivanje, vršnjačku edukaciju i program praktične politike.
Šta je tebi, konkretno, bio najzanimljiviji deo programa? Meni lično, najinteresantniji deo programa bio je “Forum teatar“ koji je sjajno vodio Demir Mekić, i koji smo imali svakodnevno kao poslednju stavku dnevnog programa. Forum teatar ili Teatar potlačenih predstavlja posebnu pozorišnu formu koja prikazuje svakodnevne situacije iz života “Potlačenih“, bilo da su to žene, radnici, deca ili neke od drugih manjinskih grupa i gde se uz aktivno učešće publike pokušava doći do rešavanja konfliktnih situacija i pronalaženja “dijaloga“ između tlačitelja i potlačenih.
Da li je u planu još neki projekat ovakvog tipa? Napomenuo bih to da je naša grupa od 20 učesnika bila prva generacija ovog programa, te da je u toku konkurs i za drugu generaciju branitelja i braniteljki , pa ovim putem apelujem na sve mlade pravnike i pravnice da popune prijavni formular koji se nalazi na sajtu Omladinskog odbora za obrazovanje i prijave se za sledeću generaciju ovog programa.
МОДЕЛ ЗА ИЗМЕНУ И ДОПУНУ
ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
ОСОБА СА ИНВАЛИДЕТОМ
(чл. 26.)
Према Закону о спречавању дискриминација особа са инвалидитетом („Сл. Гласник РС“, бр. 33/2006), у поглављу које се односи на Дискриминацију у вези са запошљавањем и радним односима (чл. 21-26.), последњим чланом уређен је и посебно тежак облик дискриминације:
———————————————————————————————————————
Дискриминација у вези са запошљавањем и радним односима
Члан 26.
Посебно тежак облик дискриминације због инвалидности јесте узнемиравање, вређање и омаловажавање запосленог са инвалидитетом од стране послодавца, односно непосредно надређеног лица у радном процесу, због његове инвалидности.
———————————————————————————————————————
Из приложеног, може се видети, како законодавац оваквом дефиницијом „посебно тешког облика дискриминације“ није у потпуности обухватио сва лица на радном месту, која могу бити дискриминатори спрам особе са инвалидитетом, те je пропустио да понашање још једне изузетно битне категорије, подведе као „посебно тежак облик дискриминације“.
Мишљења сам да би се такво понашање (узнемиравање, вређање и омаловажавање) и осталих запослених особа спрам особе са инвалидитетом такође могло подвести као тежак облик дискриминације.
Из разлога, како особе са инвалидитетом, у току радног времена, највећи део тог времена, проводе управо у непосредном контакту са истима (својим колегама) и чије могу бити често жртве активним или пасивним, индивидуалним или колективним понашањима (узнемиравање, вређање и омаловажавање) истих. С тога, несхватљиво ми је зашто и та лица законодавац није подвео под спорни члан 26.
Због горе наведеног, ради добијања свеобухватнијег и ефективнијег законског оквира, сматрам да било неопходно извршити промену постојећег закона у том смеру, а све у циљу потпуније заштите особа са инвалидитетом у области радних односа.
У том смислу предлажем следећу измену и допуну спорног члана бр. 26. Закона о спречавању дискриминација особа са инвалидитетом („Сл. Гласник РС“, бр. 33/2006) на следећи начин:
Члан 26.
-
Посебно тежак облик дискриминације због инвалидности јесте узнемиравање, вређање и омаловажавање запосленог са инвалидитетом од стране послодавца, односно непосредно надређеног лица у радном процесу, као и осталих запослених особа, због његове инвалидности.
-
Такво поступање, представљало би повреду радне обавезе у смислу Закона о раду чл. 179 (Разлози за отказ).
