Budući pravnici na treninzima o ljudskim pravima!

U organizaciji Omladinskog odbora za obrazovanje, održan je petodnevni trening o zaštiti manjinskih prava u Srbiji, u okviru programa Branitelji i braniteljke ljudskih prava u Srbiji.

Cilj treninga je bolje razumevanje koncepta ljudskih i manjinskih prava kao i usvajanje mehanizama za zaštitu i zastupanje oštećenih.

Jedna od specifičnosti treninga je da je namenjen diplomiranim pravnicima, studentima završnih godina studija pravnih fakulteta, mladim advokatima kao budućim nosiocima pravosuđa.

U toku treninga su obrađivane sledeće celine:Razumevanje ljudskih prava, Prepoznavanje kršenja ljudskih prava, Sudsko zastupanje oštećenih i Rasprav o jednakosti.

Predavanja su držali ekspreti i eksprtkinje u oblasti zaštite ljudskih prava u Srbiji: Milan Antonijević, iz YUCOM-a, Boban Stojanović iz organizacije Parade Ponosa, Adi Sinani iz organizacije Civil Rights Defeders, Dušan Jovanović iz OEBS-a.  Pored predavanja imali smo i radionice i Forum Teatar, koji su nam pomogli da shvatimo sa kakvim poteškoćama i izazovima se pripadnici različitih manjinskih grupa svakodnevno susreću.

Trening je održan u Somboru, interekulturalnom gradu, u kome žive pripadnici 21 nacionalne manjine.

Posetom Gradskoj kući,Osnovnom sudu i Zaštitnici građana, imali smo prilike da vidimo kako poštovanje manjinskih prava funkcioniše na lokalnom nivou.

Važno je napomenuti da se pod manjinama podrazumeva svaka osoba kojoj su, na bilo koji način prava ugrožena samo zbog pripadnosti određenoj grupi. U Srbiji su prava najugroženija Romima, osobama sa invaliditetom, LGBT populaciji, nacionalnim manjinama, ženama.

Jedna od prednosti ovog programa je i to, što je svaki učesnik/ca u obavezi da stečeno znanje prenesu dalje u vidu vršnjačke edukacije.

Marija Stanković  student Pravnog fakulteta je takođe bila jedna od polaznika ovog treninga i kaže:

„U saradnji sa studentskim organizacijama,planiram da u septembru održim par radionica koje će se baviti ovom temom i imaće za cilj da približe probleme manjinskih grupa i metode institucionalne zaštite ljudskih prava u Srbiji.

Smatram da je ovakav vid edukacije izuzetno bitan za mlade pravnike/ce, jer je pitanje ljudskih prava u Srbiji konačno dobija na značaju. Tako u sklopu procesa pregovora o pridruživanju Srbije EU, imamo najavljena otvaranje poglavlja 23 i 24, koja se upravo tiču vladavine prava,ljudskoh i manjinskih prava, pravosuđa i bezbednosti. Ministarsvo pravde počelo je sa praksom dobrovoljnog isplaćivanja naknade za povrede ljudskih prava koje je utvrdio Ustavni sud.

Sve ovo ukazuje na potrebu da se pitanjima ljudskih prava pozabave svi budući pravnici/ce  i smatram da ovaj program upravo to omogućava.

Otvoren je i konkurs za drugu generaciju Branitelja i braniteljki ljudskih prava, koji svi zainteresovani mogu naći na sajtu Omladinskog odbora za obrazovanje.

Dužnost jedne demokratske države jeste da obezbedi poredak u kome svi uživaju jednaka prava, a dužnost pravnika i pravnica je da pomognu svim osobama čija su prava narušena. „

Afirmacija prava LGBT osoba u Nišu

Uvod

Seksualna orijentacija je jedna od četiri komponente seksualnosti. Preostale tri komponente su: biološki pol, rodni identitet , i društvena rodna uloga (društveno propisane norme ponašanja za pripadnice/ke ženskog ili muškog spola). Seksualna orijentacija obično se definiše kao obrazac emotivne i seksualne privlačnosti prema osobama određenog pola ¹, pa tako razlikujemo heteroseksualnu, homoseksualnu i biseksualnu orijentaciju. Nakon brojnih rasprava o poreklu seksualnosti tokom nekoliko decenija dvadesetog veka, naučnici različitih oblasti postigli su konsenzus upravo u činjenici da seksualna orijentacija nije pitanje izbora, bez obzira da li ove teorije dolaze iz prirodnih ili društvenih oblasti². U skraćenici LGBT, prva tri slova se odnose na seksualnu orijentaciju (lezbejke, gejevi i biseksualne osobe) dok se poslednje slovo tiče rodnog identiteta (transrodne i transeksualne osobe).

Prava LGBT osoba u Srbiji, zasnivaju se na međunarodnim obavezama iz oblasti ljudskih prava, jer je Srbija potpisnica Opšte deklaracije o pravima čoveka, Konvencije UN o ljudskim pravima, Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojima se garantuju LGBT prava. Pored toga, Srbija je nizom zakona, počev od 2002.godine, i Zakona o radiodifuziji gde je prvi put u članu 21. izričito zabranjena “mržnja i nasilje zbog seksualne opredeljenosti“, zabranila diskriminaciju nad LGBT osobama. 2009. godine usvojen je Zakon o zabrani diskriminacije, u kojem je, u članovima 15-17, zabranjena diskriminacija na radu, zatim zabranjena je diskriminacija u pružanju usluga od strane državnih organa i svih subjekata koji vrše javnu funkciju.

Opis problema

I pored pravnog okriva nivo homofobičnosti u Srbiji je i dalje visok. Prema istraživanju koje je sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju , 67% anketiranih smatra da je homoseksualnost bolest³. Pet posto je spremno i da primeni nasilje nad LGBT osobama. Istraživanje je pokazalo da je oko 20% građana Srbije spremno da podrži ili opravda nasilje nad istopolno orijentisanim osobama. Godišnji izveštaj Poverenice za zaštitu ravnopravnosti pokazuje da čak 80% građana ne bi želelo LGBT osobu u svojoj porodici ⁴.

Godišnji izveštaj Ombudsmana ukazuje na konstanto kršenje LGBT prava u radu institucija. U godišnjem izveštaju organizacije Amnesty International za 2014/15 godinu, napominje se da pretnje i napadi na pripadnike LGBT populacije nisu efikasno istraženi. Posebnu ulogu u izgradnji svesti kod građana i građanki imaju mediji, koji na senzacionalistički način izveštavaju o grubim kršenjima ljudskih prava, a neretko i šire govor mržnje. Ovakva atmosfera dovodi do toga da LGBT osobe žive u strahu ili poricanju svoje seksualne orjentacije. Čak 39% LGBT osoba koje su učestvovale u istraživanju Centra za kvir studije, izjavilo je da njihova porodica ne zna za njihovu seksualnu orjentaciju, dok je 46% ispitanih je izjavilo da za njhovu seksualnu orjentaciju znaju samo najbliži prijatelji⁵. Implementacija zakona koji se odnose na LGBT prava odvija se sporo, dok primena istih na nivou opština i gradova u Srbiji ne podleže posebnom monitoringu, što omogućava gruba kršenja ovih prava u sudstvu, policiji i zdravstvenim ustanovama. Najveći broj ovih slučajeva ostaje neprijavljen, dok se LGBT osobe najčešće obraćaju nevladinim organizacijama.

Niš, iako treći grad po veličini u Srbiji, izrazito je patrijahalno orjentisan, što je dovelo do toga da LGBT osobe u Nišu budu potpuno nevidljive. Mali je broj LGBT osoba koje su se javno izjasnile o svojoj seksualnoj orjentaciji, i to uglavom aktivistkinje i aktivisti u nevladinom sektoru. Promocija LGBT prava uglavnom je bila ograničena na tribine i konferecnije za novinare, uoči održavanja Parade Ponosa. Nevladina organizacija Ženski prostor i Antifašistički kolektiv grada Niša, 2013. i 2014. godine javnim akcijama u Nišu obeležili su 17. maj i 27. jun (Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije i Međunarodni dan ponosa LGBT osoba). Februara 2015. godine, u organizaciji Udruženja građanki Zadrugarice, održan je i međunarodni festival queer filma “Merlinka” koji promoviše filmske naslove koji se bave gej, lezbejskom i transseksualnom tematikom. Svi javni događaji bili su obezbeđeni velikim brojem pripadnika MUP-a, dok su učesnici/e bili izloženi pretnjama sugrađana. Ono u čemu je LGBT zajednica saglasna je da je nophodno održavati kontinuiranu promociju LGBT prava u toku cele godine. Prema istraživanju Centra za kvir studije, ovo su prioriteti LGBT osoba u Srbiji: zaštita od nasilja (97% ispitanih smatra da je ovo prioritet), zaštita od diskriminacije na radnom mestu (96%), SOS telefoni i psihološka pomoć (94%), saradnja NVO sektora sa državnim institucijama (86%), medijke kampanje (77%).Čak 87% ispitanih smatra da aktivnosti NVO sektora treba proširiti van Beograda i u druge gradove ⁶.

Predlozi

Kako su stereotipi i nepoznavanje pravnog okvira najčešći uzroci homofobičih stavova i ponašanja, neophodna je edukacija šire javnosti. Primetna je potreba za stvaranjem jedinstvenog tela, na nivou grada, koje će okupiti pripadnike nevladinih organizacija i svih relevatnih institucija (suda, policije, Centra za socijalni rad, zdravstevnih ustanova, Univerziteta, srednjih i osnovnih škola) u cilju izrade strategije za afirmaciju i implementaciju LGBT prava. Najpre je neophodno izvršti edukaciju kadrova u državnim institucijama. Različite nevladine organizacije (npr. NVO Labris) sprovode edukacije za zaposlene u MUP-u, Centrima za socijalni rad, školama. Na ovaj način stvara se sistem podrške LGBT osobama i senzibilišu kadrovi. Većina ovih edukacija vršena je isključivo na nivou Beograda, te je učešće ljudi iz Niša bilo neznatno.

Izradom strategije, svi učesnici bili bi obavezni da izvrše obuku svojih kadrova. Akreditovani programi motivisali bi veliki zaposlenih u institucijama da se prijave za učešće na obuci.

Strategija bi definisala i obaveze svake javne institucije i zaposlenih. Takozvani “oficir za vezu”, specijalno obučen policijski službenik/ca za rad sa LGBT osobama , u Nišu postoji, ali zakon je takav da zahteva dodatno pojašnjenje ovlašćenja i obaveze koje ovo lice ima.

Usklađenst rada institucija, naročito suda i policije, mogla bi da dovede do smanjenja nasilja nad LGBT osobama, ali i do adekvatnong kažnjavanja nasilnika, i mogućnosti dokazivanja postojanja pravne kvalifikacije–otežavajuća okolnost za zločin iz mržnje. Veća bezbednost pripadnika LGBT zajednice, značila bi i veću slobodu, mogućnost otvorenog ispoljavanja seksualne orijentacije.

Zajednički rad senzibilisanih psihologa i prosvetnih radnika u školama, doveo bi do promene poražavajuće statistike koja pokazuje da svaka deseta mlada LGBT osoba u Srbiji želi da izvrši samoubistvo.⁷

Otvaranje SOS telefona, omogućilo bi pružanje neophodne psihološke pomoći LGBT zajednici, a sa druge strane omogućilo anonimnost, koja je preduslov za početak razgovora sa pripadnicima LGBT zajednice, zbog izrazito visokog stepena homofobičnosti. Rešenje za dugotrajnije funkcionisanje SOS telefona jeste njegovo finansiranje iz lokalne samouprave. Jedinstveni SOS telefon na nivou grada,olakšao bi stvaranje jedinstvene baze podataka, koja bi bila verodostojan pokazatelj gorućih problema, koje treba hitno rešavati.

Kako grad Niš nije do sada pokazao posebnu volju za rad na ovom pitanju, podrška državnih institucija može izostati. Zbog toga je neophodno jedinstvo NVO sektrora, čiji bi prvi korak bio motivisanje zaposlenih u javnom sektoru za učešće u edukacijama i realizacija istih. Konstanto ukazivanje na stanje u društvu i pozivanje na pravni okvir, jedan su od načina da se izvrši pritisak na lokalnu samoupravu.

Pored institucija, prakse drugih država, pokaziju da je neophodno raditi i sa stanovništvom.

Nevladina organizacija “GetUp! Action for Australia“, sprovela je medijsku kampanju na socijalnim mrežama u cilju promocije istopolnih brakova i legalizacije istih u Australiji. Iako brak između dve osobe istog pola u Australiji i dalje nije pravno uređen, istraživanja pokazuju da je ova kampanja dovela do pozitivne promene stava ljudi prema LGBT zajednici. Prikazujući svakodnevne događaje iz života LGBT ljudi, spotovi u ovoj kampanji uspeli su da ukažu na probleme sa kojima se LGBT osobe suočavaju, usled diskriminacije. Ovakve priče probudile su empatiju u ljudima i dovele do smanjenja predrasuda.

Sasvim je izvesno da se ovakav tip kampanje može sprovesti i na lokalnom nivou, i na taj način ukolniti barijera između LGBT zajednice i ostatka društva, nastala usled stereotipa.

Aktivnosti na posećenim javnim mestima, poput tribina i uličnih akcija, u cilju promocije tolerancije i razumevanja LGBT zajednice, mogu dodano da utiču na promenu svesti u društvu.

Zaključak

Afirmacija prava LGBT osoba nemoguća je bez jake i bezbedne LGBT zajednice.

Zadatak institucija jeste da omogući nesmetano uživanje prava svim građanima i građankama Srbije, sa posebnim fokusom na marginalizovane grupe,u koje spada i LGBT zajednica.

Lokalna samouprava predstavlja sponu između građanstva i vlasti, i kao takva nabolje može da odgovori na svakodnevne probleme sa kojima se LGBT zajednica suočava.

LGBT prava nisu ništa drugo do osnovna ljudska prava, i zbog toga se rešavanje ovog pitanja ne sme dalje odlagati.

Literatura:

Centar za kvir studije, Beograd,Parada ponosa i LGBT populacija,2014.

Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) – Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja “Odnos građana prema diskriminaciji u Srbiji”

Gej strejt alijansa, Godišnj izveštaj o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji za 2014. Godinu

Vlada Republike Srbije – Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije