Slobodan Luković

Branitelji i braniteljke manjinskih prava; važnost neformalnog obrazovanja

Program „Branitelji i braniteljke manjinskih prava“ je projekat u organizaciji „Omladinskog odbora za obrazovanje“ (danas „Institut za evropske poslove) finansiran od strane međunarodne organizacije „Civil right defenders“. Kroz ovaj program je prošlo ukupno 40 učesnika, podeljenih u dve generacije. Prva generacija je obuku prošla u Somboru, početkom jula, dok je druga generacija pohađala program od 8. do 13. septembra u Novom Sadu. Sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, u drugoj generaciji učestvovali su Jelena Videnović, Natalija Jovanović i Slobodan Luković.

Cilj i ideja ovog projekta jeste da se studenti prava iz cele zemlje, kao i diplomirani mladi pravnici, bliže upoznaju sa ljudskim i manjinskim pravima uopšte, a posebno sa manjinskim grupama u našem društvu i njihovim potrebama. Znanja i iskustva stečena na treningu, učesnici će dalje prenositi na svoje koleginice i kolege širom zemlje, i vršiti dalju edukaciju mladih pravnika, a sve u cilju bolje zaštite i poštovanja ljudskih i manjinskih prava u Republici Srbiji.
Pokušaću da vam ukratko kroz opis aktivnosti na programu, prikažem mogućnosti koje pruža jedan ovakav vid neformalnog obrazovanja. Kako izgleda izaći iz suvoparnih i zastarelih okvira našeg obrazovanja i učestvovati u interaktivnim radionicama, predavanjima i treninzima. Agenda celog projekta je bila veoma gustog rasporeda. Među studentima postoji mišljenje da je učešće na ovakvim seminarima samo još jedan vid zabave i druženja, što svakako pada u vodu ako se pogleda agenda. Aktivnosti počinju svakoga dana nakon doručka, od 09:00 i traju sve do 21:00, naravno sa kraćim pauzama između predavanja, i pauzama za obroke. Organizatori su se zaista potrudili da kvalitetno upotpune svaki minut u toku dana i da program bude izuzetno bogat različitim sadržajima iz oblasti ljudskih prava.

Ukratko ću izneti rezime aktivnosti svakog dana programa, kako bih vam što uverljivije preneo utiske sa seminara. Prvi dan programa, ne računajući prethodno veče kada smo prošli registraciju i upoznavanje sa agendom, protekao je u upoznavanju učesnika sa suštinom ljudskih prava i sa pravnim aktima koji regulišu ljudska i manjinska prava u Republici Srbiji kao i sa međunarodnim pravnim aktima iz ove oblasti. Profesorka Marijana Pajvančić je kao predavač otvorila seminar i iznela neke podatke i činjenice sa kojima se mi kao studenti do sada nismo susretali, koji se odnose na normativno rešenje ove oblasti. Ukazala nam je na neke protivrečnosti i na neusklađenost određenih zakonskih odredbi sa Ustavom RS, pa i na protivrečnost odredbi samog Ustava RS u delu koji reguliše oblast ljudskih prava. Podelila je sa nama i neke interesante detalje iz prakse, odnosno iz borbe feminističkog pokreta, kojem ona pripada, za ravnopravnost žena u političkom životu Srbije. Drugi predavač, Vladimir Đurić iz Instituta za uporedno pravo je učesnike upoznao sa zakonima i međunarodnim pravnim aktima koji su na snazi u Republici Srbiji.
Na kraju svakog dana smo imali radionicu koju smo, ispostavilo se na kraju seminara, svi sa nestrpljenjem iščekivali, jer je to svakako bio najinteresantniji deo seminara. Svake večeri, od 19:00, čekao nas je Demir Mekić, voditelj radionice FORUM TEATAR. Forum teatar (teatar potlačenih) je, ovako laički objašnjeno koliko sam mogao da naučim za par dana, specifičan vid pozorišta, u kome pored izvođača (glumaca na sceni) učestvuje i publika, odnosno ima mogućnost da uzme učešće na sceni. Za obradu se uzima neki konkretan, svakodnevni problem u društvu, od koga se pravi scena i izvođači predstavljaju taj problem. Na sceni je najčešće tlačitelj, potlačeni i neutralni učesnici po potrebi, koji iznesu, odglume problem onakav kakav zaista postoji, nakon čega pozivaju publiku da uzme učešće i ponudi rešenje tog problema, preuzimajući ulogu nekog lika na sceni. Ovako objašnjeno možda deluje zbunjujuće, ali verujte, ovo je jedan zaista neobično dobar način za uticaj na društvo, i ponudu rešenja konkretnog društvenog problema.

Drugi dan programa počeo je izuzetno zanimljivom posetom Zaštitnici građana AP Vojvodina, Aniko Muškinja Hajnrih, koja je sa svojim zamenicama, Marijom Kostić i Danicom Todorov, predstavila instituciju pokrajinskog Ombudsmana, poslove i nadležnosti koje imaju, nakon čega je otvorena zanimljiva diskusija. Zaštitnica građana i njene saradnice su se potrudile da nam predstave i najzanimljivije slučajeve iz prakse i da nas na najbolji mogući način upoznaju sa njihovim radom. Popodnevno predavanje održao je Goran Miletić, direktor organizacije Civil right defenders, koji je govorio o LGBT populaciji. Kraj dana nam je posebno zanimljivim učinio ponovo Demir Mekić i Forum teatar.
Sledeći dan je takođe započeo interesantnom posetom, Izvrošnom veću AP Vojvodine, Sekreterijatu za nacionalne manjine i nacionalne zajednice. Domaćin nam je bio Janoš Oros, u ime Sekreterijata za nacionalne manjine. Gospodin Oros nas je upoznao sa pravima koje nacionalne manjine uživaju u AP Vojvodini, i sa situacijom u kojoj se oni nalaze. Po rečima gospodina Orosa, saznali smo da pogodnosti koje nacionalne manjine imaju prema normativnm rešenjima, nisu baš u skladu sa realnom situacijom u AP Vojvodini. Iako su sigurno u Vojvodini prava nacionalnih manjina najnaprednija u zemlji, u praksi ima još dosta toga da se uradi kako bi norma bila ispoštovana. Ono što sam npr. saznao tokom ove posete a da mi je ostalo nekako upečatljivo, jeste da je u AP Vojvodini u službenoj upotrebi 6 jezika, a u gradu Novom Sadu 4 jezika. Nakon zanimljivog predavanja gospodina Orosa, posetili smo i Osnovni sud u Novom Sadu, u kojem su nas ugostile sudije koje su nam govorile o slučajevima diskriminacije po nacionalnoj ili drugoj manjinskoj pripadnosti sa kojima su se one u njihovom radu susretale.
Popodnevni deo dana je bio rezervisan za sjajnu radionicu koju je održala Tamara Tomašević, psiholog. Radionica se odnosila na razumevanje prava manjina u Srbiji i razvijanje empatije prema žrtvama kršenja ljudskih prava. Moram da priznam da je ovaj deo seminara ostavio jedan od jačih utisaka na mene, jer je Tamara zaista uspela da nam na veoma interesantan način predstavi kako to izgleda biti pripadnik manjine u Srbiji. Na kraju dana, čekao nas je Demir Mekić i nastavak započetog rada na radionici Forum teatar.

Četvrti, poslednji dan seminara, započeli smo time što smo ugostili, jer jelte, mi smo se već odomaćili u hotelu, dve pripadnice romske nacionalne manjine, aktivistkinje u organizacijama romske nacionalne manjine. Predstavile su nam kakav je položaj pripadnika romske nacionalne manjine danas u Srbiji i kroz neke slučajeve kršenja ljudskih prava nad Romima kao i diskriminacije Roma iz prakse, prodiskutovali smo o pravnim sredstvima koja su žrtvama bila na raspolaganju u tom trenutku. Popodne smo slušali jedno izuzetno zanimljivo predavanje, koje se meni lično i najviše dopalo na celom programu. Dušan Jovanović, iz misije OEBS-a u Srbiji, održao je predavanje na temu „Ljudska prava u sukobu“. Gospodin Jovanović je održao jedno veoma iscrpno i detaljno predavanje o sukobima u BiH sa posebnim osvrtom na Srebrenicu. Izneo je zaista zanimljive činjenice sa kojima većina nas nije nikada bila u mogućnosti da se upozna. Prikazao nam je i pojedine dokaze iznete pred Haškim sudom, kao i veliki broj interesantnih snimaka i dokumenata iz ovog perioda. Predavač je krajnje objektivno govorio o sukobima i iznosio samo relevantne činjenice.
Na kraju i ovog poslednjeg dana, uživali smo u radionici sa Demirom Mekićem i odigrali taj komad koji smo pripremali. Problem koji smo u tom komadu obrađivali bio je problem sa kojim se mlade žene, pogotovo trudnice susreću prilikom zapošljavanja, i reakcijama na koje nailaze kod poslodavaca u Srbiji. Naime, mlade žene koje planiraju porodicu, odnosno imaju u planu da rađaju i ostave potomstvo, nailaze na odbijanje poslodavaca, i na velike poteškoće prilikom potrage zaposlenja. Kako god da nam je na kraju taj završni komad ispao, učešće u jednoj ovakvoj radionici, kakva je Forum teatar, je zaista lepo i veliko iskustvo.

Sve u svemu, učešće na jednom ovakvom ozbiljnom programu je veliko iskustvo. Imali smo priliku da, pored svega što smo naučili, čujemo dosta zanimljivih predavača, upoznamo nove ljude, kolege sa kojima verujem da ćemo imati prilike i u budućnosti da sarađujemo u ma kojoj oblasti. Moj iskreni savet za sve studente i mlade ljude je da kada god imaju priliku da učestvuju na nekom seminaru, odu u neku studijsku posetu, učestvuju u nekoj radionici, čuju dobro predavanje, iskoriste priliku i uzmu učešće. Na taj način imate priliku da usavršavate sebe i kao ljude, i kao profesionalce, da naučite nešto novo i da upoznate nekog novog.
U narednom periodu, očekujte i neko zanimljivo predavanje, zanimljiv seminar, ili radionicu, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni. Probaćemo da vam na još bolji način prenesemo iskustva sa programa i da obradimo malo detaljnije neku temu iz oblasti ljudskih i manjinskih prava.

Slobodan Luković

„Грађанско васпитање“ као обавезан предмет у основним и средњим школама

Бавећи се решавањем и санацијом последица које изазивају проблеми у свим областима нашег друштва, често заборављамо на узроке самих проблема или их занемарујемо. Такав је случај и са проблемима поштовања људских и мањинских права. Верујем да узрок највећег дела проблема са којима се наше друштво константно сусреће у области људских и мањинских права, јесте недовољно развијена свест људи о различитости, равноправности и уопште о људским правима. Свест сваког човека, подложна је променама, међутим, сложићете се да је најбоље да се мишљење и свест људи у једном зрелом друштву формира постепено, системски, кроз целокупан процес образовања.

У образовни систем Републике Србије је Законом о основама система образовања и васпитања, школске 2001/2002, уведен предмет „Грађанско васпитање“ као факултативан изборни предмет. Наредне школске године уведен је као обавезан изборни предмет, заједно са веронауком (Закон о основама система образовања и васпитања, чл. 72. став 5.). Према наставном програму Завода за унапређење образовања и васпитања Републике Србије, за предмет „Грађанско васпитање“ циљ предмета јесте: „да се кроз стицање знања, овладавање вештинама, формирање ставова и система вредности допринесе оспособљавању ученика за компетентан, одговоран и ангажован живот у хуманом и демократски уређеном друштву утемељеном на основним људским вредностима, поштовању људских и грађанских права, у коме се уважава различитост, остварује солидарност и брига за друге“.

Тумачећи наведени циљ предмета, као и задатке наставе предвиђене истим документом, закључујем да похађање наставе из предмета „Грађанско васпитање“ може бити од кључног утицаја у борби за унапређење поштовања људских и мањинских права у нашем друштву у дужем року и да значајно може утицати на узрок проблема.

Од увођења Грађанског васпитања као обавезног изборног предмета, свакако су постигнути одређени жељени резултати, али на жалост, због могућности избора да се настава из овог предмета не похађа, односно да се одабере други изборни предмет, веронаука, велики број ђака остаје ускраћен за знања, искуства и вештине која се уз квалитетвно вођење наставе од стране наставника на овом предмету могу стећи. Оно што је најважније за област људских и мањинских права, везано за похађање грађанског васпитања, јесте што се ђаци од раних школских дана упознају са системом вредности у друштву којем треба тежити, са различитостима која нас окружују, са равноправношћу и солидарношћу грађана, мултикултуралношћу и осталим вредностима на којима се заснивају људска права и демократско друштво.

Сматрам да би се увођењем грађанског васпитања у фонд обавезних предмета у основним и средњим школама значајно повећала могућност утицања на формирање свести ученика, и правилног усмеравања у току целог система образовања. Уз стручну и квалитетну обуку наставног кадра који ће предавати Грађанско васпитање, унапређење плана и програма овог предмета, мера увођења наведеног предмета у систем образовања Републике Србије ће у дужем временском периоду свакако утицати на побољшање стања људских права, као и на многе друге области нашег друштва.

Потребно је покренути званичну иницијативу за измену Закона о основама система образовања и васпитања, којом ће сада обавезан изборни предмет „Грађанско васпитање“ бити уведен као обавезан предмет на свим нивоима основног и средњег образовања.

Организације цивилног сектора које се залажу за заштиту и поштовање људских и мањинских права би подршком иницијативе за увођење грађанског васпитања као обавезног предмета у систем образовања Републике Србије, допринели испуњењу циља. Промоцијом важности грађанског васпитања за ученике и указивањем на дугорочни утицај на свеукупни развој друштва, едукацијом грађана, родитеља, као и просветних радника, организације цивилног сектора могу имати кључну улогу у спровођењу једне овакве иницијативе.

Верујем да би уз заједнички активизам организација цивилног сектора које би подржале овакву иницијативу, наставника и просветних радника који прихватају овакво решење, грађана и грађанки који би подржали идеју, уз обезбеђење евентуалне политичке подршке, предмет „Грађанско васпитање“, у скоријој будућности могло да се нађе у распореду часова свих ученика основних и средњих школа у Републици Србији.