Institut za evropske poslove analizirao je odnos građana Srbije prema učešću na izborima, političarima i političkim strankama, pravu glasa i predsedničkim kandidatima. Istraživanje javnog mnjenja je za potrebe Instituta sprovela Ninamedia na reprezentativnom uzorku od 1204 ispitanika u periodu od 10. do 17. marta 2017. g. Istraživanje je deo većeg istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana o budućnosti Srbije. U nastavku su glavni zaključci istraživanja.
Čak 92% građana koristilo je pravo glasa u prošlosti (uglavnom stariji od 30 godina), 7% ne, dok je 1% onih koji usled godina, nisu imali pravo glasa. Sa druge strane petina ne veruje da je njihov glas važan (mlađi od 30 godina, sa završenom srednjom školom), dok 77% građana veruje, a 4% ne zna odgovor.
Samo 55% građana izaći će na izbore 2. aprila, uglavnom građani sa osnovnim obrazovanjem, dok sa porastom godina starosti raste broj glasača. Na izbore neće izaći 37%, dok 8% građana nije sigurno da li će izaći.
Ispitanici koji su naveli da će izaći na izbore 2. aprila upitani su da li znaju za koga će glasati i 79% daje potvrdan odgovor, 21% ne zna za koga će glasati. Međutim, polovina ispitanika koji će izaći na izbore i znaju za koga će glasati, glas daju Aleksandru Vučiću, na drugom mestu sa 12% je Saša Janković, dok je na trećem Beli Preletačević sa 11,6%.
Veliki broj građana ne veruje političkim strankama, čak 77%, i među njima je više muškaraca, građana sa srednjim i visokim obrazovanjem, dok sa porastom godina starosti dolazi do porasta poverenja. Samo 23% građana veruje političkim strankama što vodi činjenici da je samo 17% je onih koji su učlanjeni u stranke (muškarci i centralna Srbija), dok je 83% ispitanika koji se izjašnjavaju da nisu učlanjeni ni u jednu stranku.
Nešto manje od četvrtine je onih koji veruju da političke stranke rade u interesu građana i to su uglavnom žene i ispitanici sa najnižim stepenom obrazovanja, dok suprotan stav zastupa 68% građana i među njima više je muškaraca i građana sa najmanje završenom srednjom školom. Odgovor na pitanje ne zna 8%.
SNS se izdvaja kao politička stranka kojoj se u isto vreme i najviše i najmanje veruje. Kao i u slučaju izbora stranke, Aleksandar Vučić je političar kome se u isto vreme najmanje i najviše veruje.
Nešto više od petine veruje da stranke rade u interesu građana, a 8% je neodlučno. 66% građana ne veruje da stranke rade za dobrobit građana i nepoverenje je veće među muškarcima, mlađim od 45 godina, kao i građanima srednjeg i visokog obrazovanja. Zato ne čudi podatak da čak 80% građana stranke vidi kao izvor korupcije, pre svega muškarci, mlađi od 60 godina, srednjeg i visokog obrazovanja, stanovnici Vojvodine i Centralne Srbije. Za 9% ispitanika stranke nisu izvor korupcije, dok 11% ne zna odgovor.
Sa idejom da u finišu kampanje predstavnici izbornih štabova predsedničkih kandidata razmene argumente i prokomentarišu ključne momente u kampanji i gde će imati priliku da pošalju još jednom poruku biračima zašto baš njihovom kandidatu treba da veruju, Institut za evropske poslove 29. marta 2017. godine od 19:00 do 21:00 časova organizuje devetu #EUdebata na temu: Budućnost Srbije – Kome verujemo? Mesto održavanja debate je Dom omladine Beograda, debatu će moderirati novinarka Olja Bećković, a govoriće: Dušan Teodorović, ispred izbornog štaba Saše Jankovića, Aleksandar Stevanović, ispred izbornog štaba Saše Radulovića, Miloš Jovanović, ispred izbornog štaba Aleksandra Popovića, Stefan Gajić/Nebojša Prilepak, ispred izbornog štaba Luke Maksimovića/Ljubiše Preletačevića Belog, Srđan Nogo, ispred izbornog štaba Boška Obradovića, dok će odgovore kandidata, kao i očekivanja od budućeg predsednika Srbije komentarisati Dragoljub Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas.
Na debatu su pozvani svi predsednički kandidati i njihovi štabovi. Institut za evropske poslove ne podržava niti se protivi kandidaturi ni jednog kandidata. Stavovi govornika ni na koji način ne odražavaju stavove Instituta za evropske poslove ni donatora.
Institut za evropske poslove sprovodi projekat debata o budućnosti Srbije u kome analizira stavove građana o nadama za budućnost i pretnjama koje budućnost mogu da ugroze, odnosima prema Evropskoj uniji, NATO, Rusiji, SAD i zemljama u regionu, životnom standardu građana, njihovim političkim stavovima i navikama. U narednom periodu, Institut će objaviti stavove građana o Evropskoj uniji i službama bezbednosti.
Celo istraživanje: „Politička opredeljenost građana Srbije MART 2017“
Beograd, 28.3.2017. g.
