Povodom izmene Zakona o Bezbednosno – informativnoj agenciji
Institut za evropske poslove iz Beograda je tokom meseca septembra analizirao predožene izmene i dopune postojećeg Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji. Iako su u velikoj meri promene uzrokovane promenom Zakona o policiji, neke izmene Zakona o Bezbednosno – informativnoj agenciji donose krupne novine koje predstavljaju korak unazad u borbi protiv korupcije i partijskog zapošljavanja.
Novim predlogom Zakona daju se veća ovlašćenja direktoru Agencije, koji dobija pravo da unutrašnjim aktima formira sistem pravila koja se odnose na zapošljavanje kadrova i daje mu značajna diskreciona ovlašćenja u pogledu ocenjivanja i davanja saglasnosti za napredovanje zaposlenih. Direktor tako može da vrši organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u Agenciji, da odlučuje o zasnivanju radnog odnosa u Agenciji; da donosi akt kojim se utvrđuje postupak, merilo i način ocenjivanja pripadnika Agencije kao i da daje uslove za sticanje i gubitak zvanja. Takođe, aktom direktora, uz saglasnost Vlade, utvrđuju se koeficijenti za obračun plate (dok ne stupi na snagu Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru 1. januara 2018. godine).
Ovakvim uređenjem, postoji velika opasnost da će se politički podobni nagrađivati unapređenjem i obrnuto.
Ipak, najveća manjkavost i slabost kod izmena Zakona o BIA je predloženi Član 20b kojim se, prema Predlogu Zakona, dopunjuje postojeći Zakon.
Prema ovom članu, za prijem u radni odnos u Agenciji nije obavezno raspisivanje konkursa. Direktoru agencije dodeljuje se diskreciono pravo primanja u službu novih zaposlenika, uz nepostojanje obaveze za bilo kakvom konkursnom procedurom, što stvara mogućnost favorizacije privatnih poznanstava i političkih istomišljenika prilikom selekcije za prijem u radni odnos. S obzirom na to da ne postoje kriterijumi propisani konkursom niti procedura čije faze mogu da se isprate, netransparentnost čitavog postupka ostavlja prostor za koruptivna delovanja koja mogu voditi nestručnom kadru, biranom po kriterijumu ličnih veza i političke opredeljnosti.
Imajući u vidu da je Institut za evropske poslove tražio da dobije uvid u Plan integriteta BIA, kao jednim od najbitnijih mehanizama prevencije korupcije, koji postoji, ali mu to nije omogućeno, postavlja se pitanje sadržine tog plana. Uz objašnjenje da dokument ima oznaku tajnosti, ni Agencija za borbu protiv korupcije nije imala uvid u taj dokument koji je dobila na osnovu Zakona o Agenciji. To u praksi znači da u dokumentu može pisati bilo šta, i da je taj dokument donet samo formalno, bez mogućnosti provere i kvaliteta plana.
Izmenom Zakona o BIA samo se potvrđuje praksa zapošljavanja bez konkursa i produbljuje prostor u kome može nastati korupcija i partijsko zapošljavanje.
Beograd, 26.9.2017. g.
