Institut za evropske poslove organizovao je konferenciju pod nazivom „Otvoreni dan – Dijalog o Regionalnoj i investicionoj agendi“. Institut za evropske poslove iz Beograda partner je organizacije Centar za istraživanje i kreiranje politika iz Makedonije na projektu: „Oživljavanje dijaloga civilnog društva i vladine politike o Regionalnog investicionoj agendi“. Projekat se odvija uz podršku Saveta za regionalnu saradnju, i povezan je sa evropskim integracijama zapadnog Balkana, implementacijom CEFTA sporazuma i Strategijom 2020. za jugoistočnu Evropu. Konferenciju je otvorio izvršni direktor Instituta Naim Leo Beširi.
U uvodnom govoru Naim Leo Beširi je naglasio da su na ministarskom sastanku Investicione komisije za Jugoistočnu Evropu održanom u maju u Tivtu, predstavnici šest ekonomija Zapadnog Balkana podržali Regionalnu agendu reformi u oblasti investicija. Proces stvaranja regionalnog ekonomskog područja bazirano je na četiri stuba: trgovini, investicijama, mobilnosti radne snage i digitalnoj integraciji. Regionalna agenda reformi u oblasti investicija: „za poslovni svet znači, lakši ulaz na tržište, osnivanje i poslovanje i mogućnost proširenja poslovanja na ceo region koji čini 20 miliona potrošača. Za građane znači da će protok robe, usluga, kapitala i radne snage biti neometan, više poslovnih prilika i nova radna mesta. Na kraju, za vlade u regionu to znači da je više atraktivan za investicije, proizvodi proizvedeni u regionu su više konkurentni na EU i globalnom tržištu.“ Beširi je zaključio: „prema Svetskoj banci, ukoliko bi se Regionalni ekonomski prostor uspostavio, ekonomski rast u regionu bi porastao više od 4%, što bi vodilo do 15-17 milijardi evra više u nominalnom GDP.“
Govornici na debati bili su Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije i dr Stevan Rapaić, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.
Diskusiju je otvorio Nenad Đurđević koji je istakao da je za privredni rast neophodno sprovesti harmonizaciju ekonomskih propisa, značajno unaprediti vladavinu prava, dalje razvijati infrastrukturu, uspostaviti efikasniji obrazovni sistem i povećati mobilnost radne snage. On navodi da „politika diktira sve ekonomske procese“. Sa druge strane, pozitivni primeri g. Đurđevića su CEFTA ugovor koji omogućava ekonomsku integraciju regiona, saradnja Privredne komore Srbije sa Privrednom komorom Kosova, kao i predlog za kreiranje ministarstava za regionalnu saradnju u državama u regionu. Jedna od prepreka koje stoje na putu ekonomske harmonizacije su i neefikasnost u prekograničnom transportu. „Potrebno je veće angažovanje vlade kako bi se uspostavila efektivnija regionalna saradnja i prevazišli izazovi koji stoje na putu većih investicija.“ Đurđević navodi da su najznačajniji problemi: „politička stabilnost, neefikasno sudstvo, loša infrastruktura, nepredvidivo snabdevanje električnom energijom i loše organizovani granični prelazi.“
Dr Stevan Rapaić je nastavio dijalog sa akcentom na strane direktne investicije istakavši da je od 2001. do 2018. godine u Srbiju došlo preko 30 milijardi evra, polovina u poslednjih osam godina. On smatra da je od 2001. godine Srbija liberalizovala trgovinu ka SDI, a tek od 2006. godine se zapaža uzlet. Na pitanje zašto je Srbija privlačna za strana ulaganja on navodi da su to, nažalost, subvencije i jeftina radna snaga. To je ujedno i glavni problem, jer država ne ostvaruje profit kakav bi trebalo. Od najvećih stranih investitora izdvajaju se kompanije iz zemlja Evropske unije koje čine 80% investicija u Srbiji, od koji je Italija na prvom mestu, a prate je Nemačka i Austrija. SDI su oslobođeni poreza, carina i ostalih troškova, na to državne subvencije rastu, a kao rezultat imamo otpuštanje radnika. Kao primer dr Rapaić navodi FIAT kao najvećeg izvoznika, u kojem je u poslednje dve godine otpušteno 600 radnika, a subvencije porasle za više miliona evra: „Strane direktne investicije služe kao garancija za povećanje zaposlenosti, a mi ovde vidimo suprotan efekat.“. Kao posledicu imamo manje radnika, koji rade i dalje za istu platu, a obim posla je znatno povećava. Ovaj primer se proteže kroz celu državu, nisu sve SDI dobrodošle, i ne treba sva strana ulaganja subvencionisati.
Oba govornika su se složili da su suštinske promene u ekonomskoj politici potrebne, i navode da se ovakva politika vodi već dugo godina u nazad, bez obira na promenu vlasti, istovremeno podržavaju napore za većom ekonomskom integracijom šest ekonomija Zapadnog Balkana Srbije, Albanije, BiH, Makedonije, Crne Gore i Kosova i pozdravljaju usvajanje Regionalne agende reformi u oblasti investicija.
Beograd, 24.09.2018. g.
