Godinu dana od sastanka civilnog društva sa predsednikom Vučićem, većina građana smatra da je Kosovo izgubljeno i da Srbija nije u mogućnosti da ponovo uspostaviti suverenitet, veruju da Vlada Srbije neće priznati Kosovo i ogromnom većinom bi bili protiv priznavanja na eventualnom referendumu. Većina navodi da nije učestvovala u unutrašnjem dijalogu i da ne znaju šta se podrazumeva pod razgraničenjem, ali se tom predlogu većinski protive. Na kraju, zanimljivo je da se više građana protivi priznavanju Kosova ukoliko bi to ubrzalo evropske integracije u odnosu na to kako bi glasali na referendumu o nezavisnosti Kosova.
Četvrtu godinu zaredom, Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom, sproveo je u periodu od 8. do 14. marta 2019. istraživanje javnog mnjenja prema Kosovu. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1207 ispitanika. Teme istraživanja su bile: da li je Kosovo izgubljeno, učešće građana u unutrašnjem dijalogu, (ne)priznanje nezavisnosti Kosova, razgraničenje i referendum.
47% ispitanika je mišljenja da je Kosovo izgubljeno, dok 41% ima suprotan stav, a 12% ne zna da se izjasni. Da je Kosovo izgubljeno u nešto većem procentu smatraju ispitanici starosti od 30 do 60 godina, sa srednjim i visokim stepenom obrazovanja, kao i ispitanici iz svih regiona osim Istočne i Južne Srbije.
93% ispitanika nije učestvovalo u unutrašnjem dijalogu o Kosovu, 4% ne zna dok 3% navodi da su učestvovali i među njima je nešto više muškaraca i ispitanika sa najmanje završenom srednjom školom.
Više od polovine ispitanika (54%) smatra da sadašnja vlada neće priznati nezavisnost Kosova i to većinom navode stariji od 60 godina, stanovnici regiona Zapadna Srbija sa Šumadijom, dok sa porastom nivoa obrazovanja opada broj ispitanika koji smatraju da vlada neće priznati nezavisnost Kosova. 27% smatra da će vlada priznati nezavisnost, dok 19% ne zna odgovor na ovo pitanje.
78% ispitanika navodi da ne bi podržali nezavisnost Kosova kako bi Srbija brže postala članica Evropske Unije i to u većoj meri izjavljuju muškarci, dok sa porastom godina starosti ovaj broj raste. 13% bi podržalo nezavisnost Kosova kako bi Srbija brže postala članica, dok 9% ne zna.
Gotovo polovina ispitanika (49%) smatra da nije ostvarivo da Srbija opet ima punu kontrolu i suverenitet na Kosovu i to češće navode žene, stariji od 30 godina, ispitanici najmanje srednjeg stepena obrazovanja i stanovnici regiona Beograd. 36% navodi da jeste ostvarivo, dok 15% ne zna da odgovori na ovo pitanje.
57% ispitanika ne zna šta podrazumeva ideja razgraničenja između Srbije i Kosova i ovaj odgovor češće navode žene i stanovnici Istočne i Južne Srbije, a sa porastom stepena obrazovanja opada broj ispitanika koji navode da ne razumeju ideju razgraničenja. 29% građana pod idejom razgraničenja podrazumeva uspostavljanje granice pri čemu bi sever Kosova pripao Srbiji, a Preševska dolina Kosovu, dok 14% smatra da je to uspostavljanje granice u skladu sa trenutno postojećom administrativnom linijom.
41.8% ispitanika navodi da ne podržava razgraničenje između Srbije i Kosova i to češće navode muškarci, ispitanici starosti od 30 do 44, kao i stanovnici svih regiona izuzev Vojvodine. 24.5% podržava razgraničenje (nešto više navode stariji od 60 godina i ispitanici iz regiona Vojvodine), petina građana navodi da je čula, ali da im nije jasno šta se podrazumeva pod razgraničenjem, 9.9% ne ume da se izjasni po ovom pitanju, a 3.8% nije čulo za razgraničenje.
Ukoliko bi se referendum o nezavisnosti Kosova održao sutra 74.5% građana navodi da bi glasali protiv i to su u većoj meri muškarci, građani stariji od 45 godina i ispitanici osnovnog i srednjeg stepena obrazovanja. Na referendumu bi za nezavisnost Kosova glasalo 6.2%, 11.0% ispitanika ne bi izašlo na referendum, dok 8,3% nije umelo da se izjasni.
