Deset godina od predaje zahteva za članstvo u EU i pet godina od početka pregovora Srbija se i dalje suočava sa istim problemima: dijalog Beograda i Prištine, politička stabilnost, korupcija, sudstvo, organizovani kriminal, ljudska prava i sloboda medija
Za pet godina pregovora o članstvu, a 10 godina od predaje zahteva za članstvo u EU, Srbija nije otvorila ni polovinu pregovaračkih poglavlja, nema napretka ili je sprovođenje reformi označeno kao nedovoljno u svih 16 otvorenih poglavlja od kojih je privremeno zatvorila dva. Ukoliko vlada Srbije značajno ne ubrza refome, 2025. godina će ostati tužan san.
Od 35 pregovaračkih poglavlja Srbija je otvorila 16 od kojih je privremeno zatvorila 2, a ostalo je da otvori još 19 poglavlja. Većina zemalja članica EU koje su ušle u EU 2004. i 2007. godine, zatvorile su sva poglavlja u roku od šest godina. Srbija nije ni blizu.
Poglavlja u kojima nema napretka u reformama su 3, 5, i 8. Ovo ukazuje na nepostojanje reformi koje se odnose na prava osnivanja preduzeća i slobode pružanja usluga, javne nabavke i konkurenciju.
To u praksi znači da u Srbiji ima vrlo malo konkurencije, efikasnosti i transparentnosti u javnim nabavkama; nema nezavisnosti Komisije za kontrolu državne pomoći i država nastavlja da nekontrolisano daje novac različitim preduzećima što narušava konkurenciju.
Poglavlja u kojima postoji ograničen napredak su 1, 13, 15, 27, 23. Nema značajnog napretka u slobodnom kretanju robe, reformi ribarstva, energetike, životne sredine i pravosuđu i osnovnim pravima.
U praksi izazovi koji još nisu rešeni su harmonizacija sa EU propisima i uklanjanje barijera trgovini; usklađivanje propisa po pitanju kontrole i borbe protiv ilegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova; manjak konkurencije na energetskom tržištu sa povećanjem pristupa trećim licima; visok nivo zagađenosti vazduha u određenim gradovima i nedovoljna implementacija Pariskog sporazuma.
Poglavlja 23 i 24 su posebno osetljiva i u njima se vidi vrlo mali napredak. Za poglavlje 23 neophodno je sveobuhvatno osnaživanje nezavisnog sudstva, dosledno primenjivanje zakona i akcionog plana za borbu protiv korupcije, značajno unaprediti slobodu izražavanja i slobodu medija. Poslednjim izveštajem je konstatovano da su preporuke sudstvu samo delimično usvojene, a politički uticaj na sistem izbora sudija ostaje zabrinjavajuć. Dodatno, Evropska komisija je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog stanja medija u Srbiji. Poglavlje 24 sugeriše da nema vidljive i dosledne borbe protiv visokih slučajeva korupcije, organizovanog kriminala i pranja novca. Poslednji izveštaj navodi da je korupcija i dalje zastupljena u mnogim oblastima, dok u borbi protiv organizovanog kriminala nema nikakvih napretka u ispunjavaju preporuka iz prethodnog izveštaja. Takođe, iako pozitivne promene postoje u migracionoj politici, zakoni i pravila se ne primenjuju dosledno.
Poglavlja 25. i 26. otvorena su i privremeno zatvorena istog dana iako u njima Srbija nije pokazala značajan napredak. Razlog njihovog privremenog zatvaranja nikako nije činjenica da su nauka, obrazovanje i kultura u Srbiji na zavidnom nivou, već zbog činjenice da Evropska unija nema veće nadležnosti u tim poljima, a pregovori se svode na uključivanje Srbije u naučne, kulturne i obrazovne tokove Unije.
Jedno poglavlje koje nije sastavni deo izveštaja Evropske komisije je poglavlje 35 koje se formalno zove Ostala pitanja, a zapravo predstavlja normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Ipak, ova tema je obrađena ne drugom mestu i Evropska komisija poziva Srbiju da napravi značajne napore, posebno u međunaordnoim odnosima, kako bi obezbedila okruženje koje jasno vodi ka postizanju pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom, koje opisuju hitnim i od najveće važnosti. Ovo poglavlje je posebno važno, uključujući i poglavlja 23 i 24, zbog činjenice da ima suspenzivni karakter. Ukoliko ne postoji pozitivno ocenjen napredak u ovim poglavljima Evropska unija može suspendovati ili usporiti napredak evropskih integracija Srbije. Činjenica da su svi rokovi probijeni za promenu Ustava Srbije koji bi trebalo da obezbedi nezavisnost sudstva teško da se poglavlje 23 može oceniti kao pozitivno. Isto se može reći za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije u poglavlju 24. Što se poglavlja 35 tiče jasno je da je neophodan pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine kako bi se ovo poglavlje moglo privremeno zatvoriti.
Članstvo u Evropskoj uniji i evropska budućnost Srbije nalazili su se u ekspozeima svih predsednika vlade Srbije od 2008. godine. U ekspozeu Mirka Cvetkovića prvi i ključni deo programa vlade je „opredeljenje za evropsku budućnost Srbije“. Premijer Ivica Dačić u ekspozeu iz 2012. smatra da je ispunjavanje uslova za prijem Srbije u Evropsku uniju „delanje za opšti civilizacijski napredak naše zemlje“. Prva od deset tačaka programa vlade Aleksandra Vučića je bila članstvo Srbije u Evropskoj uniji. U avgustu 2016. u svom ekspozeu tadašnji premijer navodi: „Cilj bi trebalo da bude zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja mandata Vlade, 2019. godine.“ Na kraju, ponovo, kao prva tačka programa Vlade premijerke Ane Brnabić je nastavak puta ka Evropskoj uniji koji je predstavljen kao glavni strateški cilj. Premijerka Brnabić nam je na Vidovdan 2017. poručila: „Važno je da svi razumemo da članstvu u EU težimo zarad naše zajedničke budućnosti, zarad generacija koje dolaze, reformišući društvo u bolje, pravednije, dostupnije, bogatije, koristeći najbolje evropske modele i prakse na tom putu.“
Zabrinjava činjenica da pored jasnog ključnog i najvažnijeg cilja, prethodne četiri vlade u prethodnih 10 godina nisu mogle da načine ključne reforme koje bi značajno uticale na standard građana, njihove slobode i prava, pravnu sigurnost i zdravo društvo bez korupcije i kriminala. To potvrđuje i činjenica da Srbija nije otvorila ni prva četiri, ključna poglavlja evropskih sloboda: sloboda kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala.
Iz ovoga vidimo da postoji diskrepanca u deklarativnim stavovima svih vlada od 2008. godine i sprovođenja reformi koje pre svega traže građani, a onda i EU. To može biti samo iz dva razloga: da političkoj eliti ne odgovara moderno, otvoreno, odgovorno i uređeno društvo ili da prosto vladajuće elite nemaju dovoljno ljudskih resursa da reforme sprovedu do kraja.
Pobeda i borba za slobodu Srbije i Evrope nije pitanje veličine teritorije, već kako građani žive i koje su njihove vrednosti.
Istraživanje Instituta za evropske poslove o stavovima građana Srbije o Evropskoj uniji pogledajte na linku ovde.
