U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Stavovi građana Srbije prema NATO

Institut za evropske poslove analizirao je odnos građana Srbije prema NATO-u, mišljenju građana o razlozima za bombardovanje NATO-a, da li bi građani prihvatili izvinjenje NATO-a, odnos evropskih i atlantskih integracija, kakvo je mišljenje građana da li postoje koristi od članstva u NATO kao i mišljenje građana o tome koji političar najviše podržava bliže odnose sa NATO-om. Istraživanje javnog mnjenja je za potrebe Instituta sprovela Ninamedia na reprezentativnom uzorku od 1204 ispitanika u periodu od 10. do 17. marta 2017. g. Istraživanje je deo većeg istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana o budućnosti Srbije. U nastavku su glavni zaključci istraživanja.

Članstvo Srbije u NATO podržava 11%, 5% je neodlučnih. Protiv članstva je 84% i među njima najviše je muškaraca i građana mlađih od 60 godina.

Kada su u pitanju razlozi bombardovanja Srbije, prema nešto manje od 40% građana glavni razlog je politika Slobodana Miloševića. 17,6% tvrdi da je razlog etničko čišćenje Srba na Kosovu, 11,3% navodi političke interese, dok oko 7% ne zna da navede koji bi to bio razlog. Ostali odgovori pominju se sa frekvencijom manjom od 5% i tiču se strateškog položaja Kosova, negativnog stava prema Srbiji i njenom razvoju, kao i vojnih i ekonomskih interesa SAD-a, demonstracije moći i etničkog čišćenja Albanaca na Kosovu.

Izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja prihvatilo bi nešto manje od trećine građana, 4% je neodlučno. 64% ne prihvata izvinjenje i broj ovih ispitanika opada sa porastom godina starosti.

Prema mišljenju 40% građana ulazak Srbije u NATO predstavlja uslov za priključenje EU i ovaj stav zastupljeniji je kod muškaraca, građana mlađih od 45 godina, sa završenom srednjom školom kao i stanovnika Istočne i Južne Srbije. 17% ne zna odgovor na ovo pitanje, dok 43% misli da Srbija ne mora da postane članica NATO-a ukoliko želi u EU.

Petina građana vidi korist od članstva u NATO-u, svaki deseti građanin ne zna da odgovori na ovo pitanje. 70% ne vidi korist od članstva u NATO-u, pre svega muškarci, građani starosti od 45 do 59 godina, kao i ispitanici sa najviše završenom srednjom školom.

Kada je u pitanju političar koji najviše podržava bliske odnose sa NATO-om, 23% građana navodi Čedomira Jovanovića, petina Aleksandra Vučića, 16,6% Vuka Jeremića, nešto manje od 30% ne zna odgovor na ovo pitanje, dok su ostali političari pomenuti u manje od 2% slučajeva.

Institut za evropske poslove sprovodi projekat debata o budućnosti Srbije u kome analizira stavove građana o nadama za budućnost i pretnjama koju budućnost mogu da ugroze, odnosima prema Evropskoj uniji, NATO, Rusiji, SAD i zemljama u regionu, životnom standardu građana, njihovim političkim stavovima i navikama. U narednom periodu, Institut će objaviti stavove građana o Evropskoj uniji i političkim partijama.

Celo istraživanje sa detaljima pogledajte ovde

Beograd, 24.3.2017. g.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Show Buttons
Hide Buttons