U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Uvodni govor Naima Lea Beširija povodom 20 godina od NATO intervencije

Poštovana publiko, poštovani govornici i moderatorko, dobro veče i dobrodošli. Moje ime je Naim Leo Beširi i želim vam dobrodošlicu u ime Instituta za evropske poslove, organizatora ove debate. Debata održava se u okviru projekta Saradnja Srbije sa evroatlanskom zajednicom koji se sprovodi u saradnji sa ambasadom SAD u Srbiji.

 

U okviru realizovanog projekta, već smo, sa predstavnicima Vlade Srbije, Narodne skupštine, ambasada zemalja članica NATO i predstavnikom NATO kancelarije u Beogradu razgovarali sa 507 studenata i predstavnika akademske zajednice na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu o bezbednosnim perspektivama i spoljnoj politici Srbije.

 

Na kraju, u okviru projekta 10 naučnih radnika i radnica univerziteta u Srbiji će raditi na prikupljanju činjenica o trenutnoj i perspektivama saradnje Srbije i NATO u mesecima koji su pred nama.

 

Kada je u pitanju saradnja Srbije sa NATO, analiza koju je uradio Institut pokazuje da je ta saradnja daleko veća nego što se može razumeti iz medija. Srbija je u periodu od 2000. do 2017. godine ostvarila visok stepen međunarodne vojne saradnje. Najveći deo te saradnje ostvaren je sa NATO-om i sa zemljama članicama. O tome govore podaci da od više od 52 miliona evra, većina donacija ministarstvu odbrane Srbije dolazi od zemalja NATO. Od 2012. g. 109 međunarodnih vojnih vežbi Vojska Srbije realizovala je u saradnji sa NATO-om i zemljama članicama NATO. Srbija je u isto vreme bila aktivna i na polju mirovnih misija UN i EU, angažujući se u ukupno 13 mirovnih misija u kojima je do sada učestvovalo 3182 pripadnika i pripadnica Vojske Republike Srbije, prema podacima Ministarstva odbrane.

 

Međutim, prema istraživanju javnog mnjenja, koje je za potrebe Instituta sprovela Ninamedija, čije sam rezultate dobio danas, prosečna ocena koju građani Srbije daju odnosima NATO-a i Srbije je nešto veća od dvojke. Na reprezentativnom uzorku od 1207 ispitanika članstvo Srbije u NATO podržava svega 10%, dok se 79% građana protivi toj ideji.

 

Trećina građana prihvatila bi izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja, dok dve trećine ne bi. Istovremeno, Mali broj građana smatra da Srbija može da ima koristi od članstva u NATO-u. Međutim, saradnju sa NATO podržava čak 31%.

 

Građani su odgovorili i na pitanje koje stoji u naslovu ove debate. 43% ispitanih smatra da je, nakon 20 godina od bombardovanja, vreme da dođe do pomirenja i ovaj stav je u većoj meri zastupljen među   najmlađim i najstarijim ispitanicima dok 46% smatra da nije vreme da dođe do pomirenja.

 

Prema popisu o ljudskim gubicima Fonda za humanitarno pravo iz 2014. g., u NATO napadima život je izgubilo ukupno 754 ljudi, i to 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga. Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 romskih civila i 14 drugih nacionalnosti. Ukupno je stradalo 274 pripadnika VJ/MUP, i 26 pripadnika OVK-a. FHP naglašava da je popis podložan dopuni, a podaci se temelje na osnovu 1.468 dokumenata i 539 izjava svedoka i članova porodica.

 

Human Rights Watch u izveštaju sa terena objavljenom 2000. godine navodi da je u 90 slučajeva bombardovanja život izgubilo između 488 i 527 civila. I to na Kosovu između 278 i 317 u Srbiji 201 i u Crnoj Gori 8 civila. Podaci FHP-a i HRW-a su gotovo identični, a podatke o poginulim pripadnicima VJ/MUP potvrđuje i spomen knjiga Savezne vlade Jugoslavije „Junaci otadžbine“ objavljene u julu 2000. g.  Međutim, u istraživanju javnog mnjenja, kada je u pitanju procena broja stradalih od posledica NATO bombardovanja najveći broj ispitanika (45%) navodi odgovor „između 2000 i 5000“. Pitanje je zašto se manipuliše brojem poginulih, kao da jedan izgubljeni život nije dovoljan.

 

Pitanje bombardovanja nije laka tema, mnogi nevini ljudi su izgubili život i niko ne može biti srećan zbog toga. Rat se nikada ne dešava. Rat je precizno panirana aktivnost u kojoj svi gube. 78 dana bombardovanja su jedni od najcrnjih dana u našoj skorijoj istoriji i pokazuju ne samo kako jedan autoritarni režim može zloupotrebiti institucije i ljude, nego i kako se ta zloupotreba može staviti u svrhu ubijanja sopstvenih građana, onih koji imaju drugačije prezime, novinara i političkih protivnika. Ti dani pokazuju i odgovornost međunarodne zajednice i NATO. Pitanje je da li smo iz toga, kao društvo, nešto naučili?

 

Pre nego što predam reč, zahvalio bih se ambasadi SAD koja finasira ovaj projekat, Opštini Stari grad na gostoprimstvu, govornicima i moderatorki, kao i svima vama koji ste izdvojili vreme i posvetili ga ovoj važnoj temi. Imajte na umu da stavovi izneti tokom debate nužno ne predstavljaju stavove Instituta, donatora niti domaćina. Ova debata prati se i uživo putem videolinka na društvenoj mreži Facebook gde možete postavljati i pitanja. Pitanja možete postaviti i na Twitteru koristeći haštag #EUdebata.

 

Na kraju, u skladu sa članom 3, stavom 2. Ugovorom o korišćenju ove prostorije u obavezi sam da vas obavestim da pušenje nije dozvoljeno ni u jednoj od prostorija zgrade u kojoj se nalazimo.

 

Želim vam uspešnu debatu i hvala vam na pažnji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Show Buttons
Hide Buttons