U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Stavovi građana Srbije prema pandemiji COVID19

Građani su u pandemiji najviše verovali izabranom lekaru; istovremeno su zadovoljni i nezadovoljni radom predsednika Vučića, dok je veliko nepoverenje prema učinku premijerke Brnabić, ministara Lončara, Vulina, Kisić Tepavčević kao dr Predraga Kona; najveći problem tokom pandemije su kontradiktorne informacije vlasti, slede loša organizacija zdravstva i zabrana kretanja; 80% građana je informacije o pandemiji dobijalo preko TV ekrana, a televiziji N1, Danasu i Blicu se najviše veruje; građani tvrde da poštuju mere i da je 42% vakcinisano trećom dozom dok trećina izričito odbija vakcinisanje; ekonomska kriza najviše brine građane koji veruju da su Kina (54%) i Rusija (15%) najviše pomogli Srbiji tokom pandemije, a da je EU pomogla veruje samo 13%

Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom sproveo je u periodu od 22. do 27. februara 2022. godine istraživanje javnog mnjenja o stavovima građana Srbije (bez KiM) prema pandemiji COVID19 i odgovorom vlasti u Srbiji na istu. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1249 ispitanika.

Ispitanici najčešće imaju poverenja u izabranog lekara. Po poverenju slede krizni štab, poznanici i prijatelji i Predsednik Republike. Međutim, samo 39% ispitanika je zadovoljno ili u potpunosti zadovoljno načinom na koji je vlast rukovodila krizom izazvanom pandemijom COVID-19, dok 37% nije zadovoljno.

Osoba čijim radom su ispitanici najviše zadovoljni i najviše nezadovoljni kada je u pitanju borba protiv pandemije je Aleksandar Vučić (41% zadovoljni i 40% nezadovoljni). Zadovoljni su češće muškarci, najstariji sugrađani, osobe sa najnižim stepenom obrazovanja, svi regioni sem Vojvodine i Beograda, češće ruralna područja nego gradovi.

Svaki drugi sugrađanin nezadovoljan je radom premijerke Brnabić i ministara Lončara, Vulina i Kisić Tepavčević, kao i radom Predraga Kona.

70% ispitanika navodi da je postojanje kontradiktornih informacija najveći problem tokom pandemije, češće žene, mlađi od 60 godina, sa najmanje srednjim stepenom obrazovanja, svi regioni sem Zapadne Srbije i Šumadije, i češće iz gradskih sredina). Slede loša organizacija zdravstvenog sistema i zabrana kretanja.

Za 80% građana Srbije TV predstavlja najčešći način informisanja o merama zaštite i posledicama pandemije (to su češće muškarci, najstariji, sa najnižim obrazovanjem i ispitanici iz gradskih naselja). Na drugom mestu su prijatelji i poznanici, a internet je na trećem mestu po učestalosti navođenja kao medija informisanja o pandemiji. Od televizijskih stanica najviše građana ima poverenje u N1, od štampanih medija Danas i Blic. 

Većina ispitanika tvrde da poštuju protivepidemijske mere i to 79% njih nose masku prilikom boravka u zatvorenom prostoru (češće najstariji, iz Beograda i Istočne i Južne Srbije), dok 64.% poštuje meru fizičke distance u zatvorenom prostoru (češće najstariji sugrađani).

Što se imunizacije tiče, skoro polovina ispitanika je zadovoljna načinom na koji je Vlada Republike Srbije sprovela proces imunizacije (češće to smatraju muškarci, najstariji, sa najnižim obrazovanjem, svi regioni sem Vojvodine i Beograda, pretežno ruralna naselja). 42% ispitanika je primilo sve tri doze vakcine protiv COVID-19 (češće muškarci, najstariji, sa najnižim i najvišim obrazovanjem), a trećina sugrađana nema nameru da se vakciniše.

Ekonomska kriza i uništavanje privrede, uopštene posledice na zdravlje i povećanje mortaliteta su se najčešće navodili kao najštetnije posledice pandemije izazvane novim korona virusom.

Na kraju, više od polovine ispitanika smatra da je Kina bila najveći donator Srbiji tokom pandemije. Slede Rusija sa 15% i Evropska unija sa 13%. Češće taj stav dele žene, osobe sa srednjim obrazovanjem, ispitanici iz regiona Istočne i Južne Srbije i iz ruralnih naselja.

Detaljni podaci iz istraživanja su u prilogu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Show Buttons
Hide Buttons