U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Od bombardovanja do saradnje, Srbija i NATO 23 godine kasnije

Rekordno niska prosečna ocena odnosa Srbije i NATO, povećan broj ispitanika koji se protive članstvu, građani za bombardovanje krive SAD, Zapad i Miloševića, veliki broj i dalje ne zna koliko je ljudi stradalo ’99, trećina bi prihvatila izvinjenje-najviše se protive mladi, većina smatra da nema koristi od članstva, trećina podržava saradnju

Sedmu godinu zaredom, Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom sproveo je u periodu od 4. do 14. marta 2022. istraživanje javnog mnjenja o odnosima Srbije i NATO. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1228 ispitanika. Teme istraživanja su bile: podrška članstvu Srbije u NATO; razlozi bombardovanja i prihvatanje izvinjenja; broj stradalih tokom bombardovanja, pomirenje, ocena i korist saradnje.

Prosečna ocena odnosa Srbije i NATO-a na skali od 1 do 5 iznosi 2, što je ispod proseka. Najveći procenat ispitanika daje ocenu 1 (38%) na ovo pitanje, nakon toga sledi ocena 2 koju daje 24% ispitanika i ocena 3 koju daje 23% ispitanika. Ocenu 4 daje 5% ispitanika, a ocenu 5 – 1% građana. U ovom istraživačkom talasu je zabeležena najniža prosečna ocena odnosa između Srbije i NATO u poslednjih sedam godina.

Podršku članstvu Srbije u NATO daje 10% građana Srbije, dok je 82% protiv (češće muškarci, najstariji, sa najviše srednjim obrazovanjem, svi regioni sem Vojvodine i vangradska naselja), a 8% neodlučnih. Poredeći rezultate u prethodnih sedam godina, ne primećuju se karakteristične promene.

Kada su u pitanju razlozi NATO bombardovanja, najveći broj građana navodi vojne i političke interese SAD i Zapada, stvaranje nezavisnog Kosova, politiku Slobodana Miloševića i uništenje Jugoslavije. U odnosu na prethodne istraživačke talase, beleži se blagi rast u učestalosti navođenja odgovora uništenje Jugoslavije.

Većina ispitanika smatra da je od posledica NATO bombardovanja stradalo više od 5000 ljudi (36%, češće to smatraju najmlađi i ispitanici sa srednjim nivoom obrazovanja), sličan broj navodi više od 2000 ljudi (35%), a da su poginule 754 osobe kaže 5% ispitanika. 24% nije umelo da se izjasni. Uočava se pad broja onih koji su se izjasnili da je više od 2000 ljudi stradalo, u korist porasta onih koji kažu da je to 5000.

29% ispitanih prihvatilo bi izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja, dok se 57% izjasnilo da ne bi, a 14% je neodlučnih. Izvinjenje bi u većoj meri prihvatili muškarci, stariji od 45 godina, visokoobrazovani i ispitanici iz vangradskih naselja. Zabeležena je rekordno niska stopa biranja odgovora „Ne“ na pitanje da li bi prihvatili izvinjenje NATO-a.

Da Srbija ne može imati koristi od članstva u NATO-u smatra 63% građana (češće muškarci, najmlađi i najstariji, svi regioni sem Vojvodine, kao i vangradske sredine, učestalost ovog stava spada sa obrazovanjem), dok 18% smatra da je moguće da ista postoji, a 19% je neodlučno. Rezultati su slični onima iz prethodnih istraživačkih talasa.

Kada je u pitanju podrška saradnje Srbije i NATO-a, 61% ispitanika je protiv, dok je 27% za, a neodlučnih je 13%. Saradnju u većem broju podržavaju muškarci, stariji od 45 godina, visokoobrazovani, kao i stanovnici gradskih naselja. Rezultati su slični onima iz prethodnih istraživačkih talasa.

44% ispitanika smatra da i posle 23 godine od bombardovanja još nije vreme za pomirenje, dok je na strani pomirenja 37% građana, a 20% nema jasan stav po ovom pitanju. Pomirenje u nešto većem procentu podržavaju muškarci, stariji od 45 godina, kao i ispitanici sa najnižim i najvišim nivoom obrazovanja, gradske sredine. Beleži se blagi pad u broju ispitanika koji misle da nije vreme za pomirenje.

Detaljnije informacije i grafikonski pregled za 2022. i prethodnih šest godina, možete preuzeti ovde.

Pogledajte detalje istraživanja javnog mnjenja prema NATO u prethodnim godinama:

2021.
2020.
2019.
2018.
2017.
2016.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Show Buttons
Hide Buttons