|
Šta je bila tema vršnjačke edukacije i na koji način je organizovana? |
| Tema je bila “Kultura dijaloga”, jer smatram da je baš pogodna kako bi srednjoškolci naučili kako da drže govore bez nekih grešaka koje prave čak i da ne primate, i “Simuliacija sednice parlamenta Republike Srbije”, objasnila sam tok simulacije, od početka, od izbora narodnih poslanika, raspodele u poslaničke grupe, podele poslanika u odbore, pa sve do usvajanja amadmana i predloga zakona i na kraju zatvaranja sednice Narodne skupštine. |
|
Opišite kako su reagovali učesnici vršnjačke edukacije na vaše izlaganje i kakav je uticaj ono imalo na učesnike. |
| Bili su oduševljeni tokom simulacije, jer gledanjem žustrih rasprava na Tv- u stekli su pogrešan utisak o Narodnoj skupštini, kao instituciji, na šta sam im ja objasnila da je skupština najbitnija zakonodavna ustanova u državi i da nije tako kao što izgleda na Tv-u. Mislim das u razumeli zašto parlament uopšte postoji, sumnjam u to da su se ikada interesovali za ovu oblast, niti se trudili da nauče nešto o tome. |
|
Koja i kakva su pitanja postavljali učesnici vršnjačke edukacije i kako ste vi na to reagovali? |
| Zanimao ih je proces usvajanja zakona, jer se niko nije susreo sa tim da bude u skupštini i to u ulozi narodnog poslanika. Bili su oduševljeni samim projektom, ciljem projekta i uslovima koji su nam pruženi dok smo boravili u Beogradu.
Nakon objašnjenja o svemu što sam ja radila, koje sam institucije posetila, kakvo sam znanje i prijatelje stekla, poželeli su da budu na mom mestu i zanimalo ih je da li se projekat održava i sledeće godine. Mislim das am uspela da ih zainteresujem za ovu temu, što je i bio cilj moje vršnječke edukacije, da se moji drugovi što više edukuju, volontiraju, nauče nešto novo, jer sve možemo izgubiti, ali znanje koje imamo uvek ćemo posedovati |
