U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Istraživanje javnog mnjenja – Stavovi građana Srbije prema Rusiji

Najveći broj građana Srbije smatra Rusiju prijateljem a kao političara najzaslužnijeg za to vidi AleksandraVučića. O odnosima između Srbije i Rusije informišu se najviše preko televizije a većina nikada nije posetila Rusiju. Gotovo petina građana Srbije planira da napusti zemlju i od tog broja najviše njih planira da ode u zemlje Evropske unije. Raste broj građana koji smatraju EU najvećim donatorom, opada broj onih koji smatraju da je to Kina.

Šestu godinu zaredom, Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom sproveo je u aprilu istraživanje javnog mnjenja o odnosima Srbije i Rusije. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1207 ispitanika.

Prosečna ocena odnosa između Srbije i Rusije, prema mišljenju građan Srbije,  iznosi 4,03, a više ocene daju žene, ispitanici mlađi od 30 i 60+ godina, osnovnog nivoa obrazovanja, iz Centralne Srbije i vangradskih naselja.

Većina ispitanika (72%) veruje da će odnosi Srbije i Rusije u budućnosti biti bolji i to uglavnom žene, ispitanici mlađi od 30 godina i 60+ godina, sa završenom osnovnom školom, iz vangradskih naselja, dok 11% misli suprotno. U poređenju sa prethodnim talasom istraživanja, uočava se blagi pad ispitanika koji veruju da će odnosi između Srbije i Rusije u budućnosti biti bolji, kao i blagi rast onih koji smatraju da neće biti bolji.

Najveći broj ispitanika se o odnosima Srbije i Rusije informiše preko televizije (36%), 24,8% putem internet portala, 12,6% preko štampanih medija, 11,8% navodi društvene mreže, 7,6% preko porodice, prijatelja i kolega, dok se ostali odgovori javljaju u manje od 5% slučajeva.

Čak 87% ispitanika nije bilo u Rusiji, dok 13% jeste i to su u većoj meri muškarci, ispitanici najvišeg nivoa obrazovanja, stanovnici Beograda, iz gradskih naselja.

Nešto više od polovine ispitanika (52,1%) smatra da od političara Aleksandar Vučić najviše radi na dobrim odnosima sa Rusijom, 9,4% navodi Ivicu Dačića, 6,6% navodi Nenada Popović, dok se ostali odgovori javljaju u manje od 4%. 25,2% ispitanika nema izraženo mišljenje.

Najveći broj građana Srbije (83%) smatra da je Rusija prijatelj Srbije, 2% ima suprotno mišljenje, dok 15% ne zna odgovor na ovo pitanje. Broj ispitanika koji smatraju da je Rusija prijatelj Srbije je više izražen kod ispitanika mlađih od 30 i 60+ godina, a takođe opada sa porastom nivoa obrazovanja. U poređenju sa prethodnim talasima, uočava se blagi pad ispitanika koji smatraju da je Rusija prijatelj Srbije.

Na osnovu rezultata istraživanja, 70% građana Srbije ne planira da ode iz Srbije, dok 18% njih planira i to većinom muškarci, mlađi od 45 godina, sa najmanje završenom srednjom školom. Države u koje bi otišli su na prvom mestu zemlje Evropske Unije (12%), dok je Rusija na drugom mestu (2,9%).

30,5% ispitanika smatra da je Evropska Unija najveći donator Srbije, potom Kina (29%), dok 13,6% njih smatra da je to Rusija. 21,1% njih nema izraženo mišljenje, a ostali odgovori se javljaju u manje od 2%.

Detaljnije informacije i grafikonski pregled za 2021. možete preuzeti ovde.

Rezultate istraživanja stavova građana prema Rusiji od prethodnih godina možete preuzeti: 

2020.

2019.

2018.

2017.

2016.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Show Buttons
Hide Buttons